Мина К: Возљубљеној браћи у Христу Србима из Америке

Доносимо коментар поводом тзв. Саопштења Синода, објављеног 3. јула 2011. на сајту који се налази под њиховом контролом – www.spc.rs.

Додатне податке о темама које се помињу у тексту, заинтересовани могу погледати у информативним емисијама на следећим линковима:

http://www.youtube.com/watch?v=DTErpsgfVYk

http://www.youtube.com/watch?v=p-iFGfurlfM

Уредништво

„Против неправде треба се борити.
Равнодушно гледати неправду
исто је што и творити неправду“
Свети Николај Охридски и Жички

И ако сам само посматрач у овим смутним временима, не могу да прећутим када је неправда у питању. Можда мој глас као јединке не значи много, али и то мало уме по некада да буде много. Када би свако као ја размислио и подигао свој глас против безакоња, авај колико би то гласова било? Колико би се гласова вазнело на небеса и колико би молитви као огањ отворило и небо и земљу?

И Свети владика Николај је говорио да се против непраде треба борити. Ако будемо ћутали на неправде и безакоња која чине појединци из редова СПЦ: Атанасије Јевтић, Иринеј Буловић и Амфилохије Радовић, бићемо исти као они. Ћутање је знак одобравања.

Три несрећна ученика Аве Јустина, који никада Бога нису спознали, него чине супротно ономе што нас учи Свето Јеванђеље. Такви људи на жалост, бруку и срамоту несрећног Српског народа, воде ову ојађену и јересом папофилије оскрнављену Цркву. Такви људи себе намећу као Пастире мученом и прогнаном Српском народу? Срби добро знају да Господ Исус Христос није обећао Царство небеско мучитељима, него мученицима. О ви мучитељи Иринеји, Атанасије, Амфилохије где ли ће се Ваше душе уселити након кончине Ваших несрећних живота? Ви сте мучитељи а не мученици! О болесне душе, Ви сте тешки и претешки сами себи, а камоли народу и Цркви. Син Божији није мучио никога, него је и прао ноге својим ученицима. А Ви духовни болесници жудите да сатрете, да уништите, да клевећете све који не чине безакоња Ваша. И ко ли Вас је томе учио? Ава Јустин сигурно није. Не може се служити и Богу и мамону. Српски народ види ко коме служи. А Ви се не можете одржати дуго, јер сте засновани на безбожништву и на насиљу.

Данас је на сајту СПЦ освануло писмо, које је писао Атанасије Јевтић. Сам је себе одао својим препознатљивим стилом писања, а овога пута и коришћењем увелико ужурбаних, веома нервозно писаних речи: „парасинагога, бегунци, побегуље“… Атанасије још „једаМпут“ (не зна човек граматику), позива Вас, Српски народ из Америке да окренете леђа Владики Артемију, као што је позивао и Митрополита Пирејског Серафима, Китирског Серафима, професора Теодора Зизиса и све остале од којих „прети опасност“. Ви, потомци наших славних четничких Војвода, не дозволите да Вам један Атанасије Јевтић убаци рђаве помисли. Ко о чему „баба о уштипцима“. Пошто се Атанасије Јевтић вечито опозива на неке непостојеће финансијске малверзације пронађене код Владике Артемија, и великог борца против екуменизма Архимандрита Симеона Виловског, навешћу Вам пар ствари, од којих би свако од нас требао да се упита, шта се ово дешава у СПЦ?

Епархија захумско-Херцеговачка. Почетак 2011. године. Дан као и сваки други, зима напољу, људи журе кући са посла. Ништа не би било необично да се игуман манастира Тврдош, отац Сава Мирић није јавио ни мање ни више него са Хаваја. Данас када народ гладује, нема хлеб да једе, један монах иде на летовање на Хаваје? Да ли је неко чуо до сада да је неко од Светих отаца ишао на одмор, и то на Хаваје? Ценим да се један монах на свом монашком постригу заклиње на вечно сиромаштво. Одакле оцу Сави духовном чаду Атанасија Јевтића, новац за летовање на Хавајима. Колико је нас до сада ишло на Хаваје? Ко је себи могао да приушти такав луксуз? Могу Атанасијеви калуђери, и епископи, и духовна деца. Код њих је све могуће, невиђена безакоња која нису примерена монасима, ни мирјанима. Какав отац – такви и синови.

Али да се вратимо оцу Сави Мирићу. Ко је заправо отац Сава? Отац Саво је само још један грешни монах, заборављен од свих, па чак и од закона, како кажу људи из Требиња. Он руководи и располаже са приходима које му доносе два хотела, коњички клуб, грађевинска фирма, две винарије и место у управном одбору највећег произвођача грожђа у БиХ. Погађате ко му је ово све обезбедио? Епископ Григорије и Атанасије Јевтић. Без њих двојице у Требињу се не може ништа учинити. Без њиховог знања и аминовања. Они су га и довели и поставили на место игумана. Отац Сава воли изласке, проводе, и све што воле млади, а кажу да му је узречица – „Да не носим мантију, просвирао би’ му чело!“, па Ви сада видите о каквом се ту духовном „напретку“ ради, и како га је учио његов епископ и отац. У времену опште кризе, када радници његове (њихове) фирме нису више од десет месеци примили плату, отац Саво је дошао до генијалне идеје како да се опусти – одлазак на одмор са пријатељима на Хаваје, а затим шопинг тура по Америци. Кука Српски народ из Херцеговине: „Српска црква има толико других монаха који живе правим монашким животом – ОСТАВИТЕ НАМ МАКАР ОЦА САВА да га гледамо како УЖИВА ЗА СВЕ НАС, јер гледајући њега, као да уживамо и ми“. Отац Сава са Хаваја је послао премијеру Џомбићу писмо у коме тражи да пореска управа Републике Српске одблокира рачун Агрокопу (фирми манастира Тврдош), коју води отац Сава.

Нисте знали драга браћо и сестре из Америке, да је сада у СПЦ главно помодарство да монаси и епископи имају своје фирме. Још мало ће одлазити и кући након осам радних часова проведених у манастиру, где ће их чекати жена и деца. Они који се не воде овом теологијом Атанасија Јевтића немају своје место под сунцем. Такви бивају оклеветани, прогнани, гоњени. Данас се не исплати бити поштен Србин и православац. Игуман Саво Мирић из манастира Тврдош крај Требиња оптужен да је у сарадњи са Алексом Костовићем и Душком Козићем проневерио два милиона еура! Цифра за коју се сумњичи отац Саво Мирић и остали је више од шест пута већа од оне за коју је неправедно оптужен Владика Артемије! Поред тога, отац Саво се терети и за читав низ других кривичних дела. Владику Артемија прогони, а пред његовим очима се узимају милиони. Да ли су то двоструки аршини са којима се срећемо, ко зна који пут у Цркви? Ко је загонетна личност која штити оца Саву Мирића, питају се Требињци? Не треба погађати која је та загонетна личност, из ове приче све ће Вам се казати. Не морамо бити премудри као Соломон да видимо ко „коси а ко воду носи“.

А онда се овако „поштено“ чељаде, узвишени теолог данашњице, следбеник митрополита Ј. Зизјуласа и ко зна кога, нашао да просвећује Вас којима је Бог дао мудрост и разум да умете да одвојите жито од кукоља. Нисте Ви браћо први, ко год стане у одбрану Владике Артемија бива овако „упозораван“. Атанасије Јевтић све људе сматра малоумним, јер „нико ништа не разуме, док га он не просветли“. Тројица „Јахача Апокалипсе“ су у завери против честитог Владике Артемија, они га гоне, желе му болан и горак живот и труде се да му од своје стране то обезбеде. Већина црквених великодостојника засигурно увиђају да је његов пут – пут правде, но мало се ко усуђује да пође за њим на том путу. Јер пут ка Христу и спасењу је трновит и узак. Ко данас пође тим путем, тај је херој. Херојство се састоји у безграничном жртвовању. А ко је данас спреман да поднесе такву жртву? Владика Артемије је „свечовек“ и због тога је у душама људи попут Атанасија Јевтића вечити раскол, који води и ка друштвеном расколу. Није драга браћо Владика Артемије отишао нигде из своје Цркве, отишли су безаконици који чине безакоња. Отишли су за папом, и повратка им нема.

Не треба помињати да Атанасије Јевтић држи Јеврејску Менору на Светом Престолу. Верујем да је свако од Вас добро упућен у Каноне и Апостолска правила. Где пише да је то могуће? Нигде наравно, али пошто знамо да Атанасије не поштује Каноне, онда можемо да видимо којим путем иде, и што је горе, хоће и нас да повуче за собом. У временима у којима живимо, када се чује толико лажних речи о такозваном „уједињењу цркава“, када се шири и јача, изазивајући много чије одушевљење, „екуменистички покрет“, чије су вође у Србији свима добро познате, сваки православни Хришћанин треба да се бори и не дозволи да му неки човек у дубокој прелести криви Литургију и сва учења која су нам завештали Свети оци. Да ли је Атанасије Јевтић већи од Светог Василија Великог, и Јована Златоустог чије се Свете Литургија служе хиљаду година у назад.

Сваки истински православни Хришћани треба да се сети, какво су мишљење имали о папизму Светитељи, и да му то буде водиља у духовном животу. „Симоне, Симоне, ево вас заиска сатана да вас веје као пшеницу“ (Лук. 22, 31). И дођоше времена, када сатана покушава да разори Цркву Христову. Господ Бог је створио Цркву своју, и он увек са нама обитава. Кроз Литургије, кроз Свете Тајне. Због чега је онда папа „намесник Божији“ на земљи? Ко му је дао то право, и није ли то хула на Духа Светога, да човек себе назива „намесником Божијим“? Јер папа је само обичан грешни човек. А господин Иринеј Буловић се диви папи, и свему што је латинско, и назива га „највећим теологом данашњице“. А ми кукавни треба да се одрекнемо наших врсних теолога и Светитеља, и да папу признамо као „намесника Божијег“. Управо се у његовом догмату о непогрешивости и налази највећа грешка, јер папа је обичан грешан човек, и ако за себе мисли да је непогрешив, онда је очигледно у неком чудном стању. Често демони убацују помисли људима, да су непогрешиви, најбољи, те ови постају горди, а та гордост и јесте извор безмерног фанатизма и убиствене мржње према свима који мисле друкчије. Што данас можемо видети на примеру прогона Владике Артемија.

И за крај, драга браћо из Америке, заблагодарите Господу, што је човек попут Владике Артемија дошао код Вас. Борите се против сваког зла, тренутно га уништавајте, војујте против њега оружјем свете вере дате Вам од Бога, оружјем Божанске правде и мудрости, молитвом, побожношћу, крстом, храброшћу, и верношћу! Послушајте Владикине речи јер су крепке, ослушните његов глас јер је смирен. Немојте равнодушно гледати безакоње, сутра ће неправда да закуца на Ваша врата. У добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци! А Ви сте потомци јунака, родољуба који су васпитавани у православном духу. Владање застрашивањем је очајно и последње средство у рукама немоћних управитеља једне институције, овога пута узурпатора СПЦ, што значи да су пред сломом. Будите у једномислију јер где је једномислије, тамо ће неизоставно бити и јединодушје, тамо је неизоставно и јединствен циљ, једнак успех у достизању циља, очување вере наше православне.

С поштовањем,
Ваш верни читалац Мина. К.