Рајица М: МИР БОЖИЈИ ХРИСТОС СЕ РОДИ!!!

Србија у турбуленцији, Србска барка на таласима бермудског троугла зинулих да је прогутају са посвађаном посадом, ветровима раштрканом, изгубљеном и пронађеном на погрешним местима.

Тежак је пут којим грешна људска природа корача ка познању Истине. Вера под налетима искушења може да се утврди, али може и да се поколеба и застрани у маловерје и безверје и удави се у млакости. Пут вере је пут одрицања од своје воље на коме нема места себичним људским жељама. Пут вере гласи „Оче ако је могуће нека ме мимоиђе ова чаша, али не како ја хоћу него како Ти“.

Вера је пут мирења с Богом, прихватања себе у Истини и свог судбинског Крста. Нико судбину не може одбацити, нико од Крста није побег’о, мада су многи покушавали. Патријархално Народно уређење је идеалан облик Народног и Државног организовања по коме смо ми Срби вековима обликовали своје земно битисање. Патријархална организација је наслеђе од наших светих предака установљено нашим Богомудрим оцем Савом. Овакво Народно друштво је сталешко, сваки његов члан не бира сталеж у коме се рађа већ добија оно што су му родитељи својим трудом обезбедили. Прелазак из нижег сталежа у виши био је могућ, али није био лак, омогућавао га је истински, Богоподобни преображај унутрашњег невидљивог човека који се на видљив начин манифестовао делима корисним за свеопшту народну заједницу. Ово је био реални преображај појединца по лику Божијем у оном животном окружењу у које је Богом постављен. Сваки појединачни преображај из неразумног детета у формирану људску личност давао је лични допринос преображају свенародног организма. Преображавали су се људи, преображавала се народна свест, преображавала се Народна Држава, све је расло на општу и појединачну корист уз благослов Народне СветоСавске Цркве.

Формираној личности, преображеном човеку, Народна заједница је указивала поштовање као сталешком члану на заслуженом добром гласу а његовом потомству отварала врата за неку другу делатност и прелазак у виши сталеж. Ову Богонадахнуту Народну организацију начео је европски модернизам а срушио комунизам који је прогласио противбожију једнакост која је обрисала дотад важеће разлике у људском квалитету. Школско усавршавање постало је подједнако доступно и интелигентном и глупом и непоштеном и поштеном. Нова правила која је комунизам успоставио давала су могућност брзопотезног мењања личне судбине кроз одбацивање Крста као непотребног терета.

Реални преображај појединца и друштва кроз Крстоносни Пут познања Истине замењен је симболичким, титуларним преображајем, који је налазио нереално покриће у умноженим дипломама које су у већини случаја биле мртво слово на папиру.

Многи су, генерацијама, мимо Истине надмашивали своје људске могућности, постајали велики, слављени и награђивани. Овим вредносним превратом историјски пут Србског Народа кроз комунизам био је константно удаљавање од Божије Истине и приближавање владајућој светској лажи. Светска лаж, својим банкама је несебично помагала овај пут удаљавања Србије од Бога и своје душе и подчињавања под власт мешетара и банкара. Србиново окружење мењало се и попримало атмосферу зверињака себичних зверова у непрестаном лову на плен.

Брзопотезно, преконоћно одбацивање судбинског Крста и мењање сталежа нарочито је изражено за време владавине Слободана Милошевића и распада предходне масонске творевине Југославије. Његова владавина омогућила је уздизање грешних људских страсти на највише лествице друштвених вредности. Све оно чему Господ Исус Христос говори „иди од мене сатано јер ти не мислиш оно што је Божије него што је људско“ похрлило је на пут славе.

Забављачи су потиснули мудраце, уметност лагања потиснула истину из света уметности, певачи и певаљке од зла оца и још горе мајке постали су модели брзог и сигурног успеха. За то време заједничка, некад друштвена својина, добијала је појединачне власнике, оно што је вековима и деценијама стварано трудом и парама свих прелазило је у руке повлашћених појединаца. Друштво се поделило на новокомпоновану политичку и естрадну „елиту“ системски подржавану на себичном путу стицања славе и моћи и на јагањце за клање које закон обавезује а не омогућава остварење никаквих права.

Нормално да је овај сирови, по лику Божијем непреображени материјал, морао да доведе до националне катастрофе и вредносне турбуленције у којој се деценијама налазимо као пијан човек. Несвесна стихија добила је почасно место творца националне свести, па зар је онда чудо што се национална свест утопила у жабокречини колективног несвесног. Људска упорна самовоља успела је да отме национални организам из власти Божије воље и да га черечи по својим себичним прохтевима. И то не само у овим, горе поменутим, измишљеним сталежима него и у свим другим некадашњим стубовима слободне Србске Државе. Све се изметнуло у своју супротност служећи себичним похлепама и међусобним утркивањима у гадости. Ово је у кратким цртама само једна од последњих етапа на путу пројектованог уништења Србије и успостављања светске банкарске владе преко марионетских режима и свих оних који мисле о оном што је људско а не о оном што је Божије. Али, како то увек бива, Бог оставља Своје Свето и Праведно семе да заустави расап Србског Народа Божијег. Преосвећени Владика Артемије од Бога позван и од лажне браће прогнан испунио је своје вечно позвање издигао свој судбински Крст изнад времног благостања и рекао доста расипању Србског Народа Божијег. Он сигурним кораком следује стопама свог Распетог Бога и свог Мученичког Народа Србског који је сваки силазак с Пута Живота и Истине плаћао свенародном Голготом. Сила Христова и сила Крстова дају му снагу да буде оно Богом освештано језгро Народа Србског, Светим Савом заметнуто а Светим Николајем и Јустином одржано све до Владике Артемија и ових наших од Бога додељеним нам дана.

Са свих страна наметаним вишедеценијским отпадањем од Божије воље, народ је последњих деценија доказао своју неспособност да бира и зато је Бог учинио избор по Својој Светој вољи, човека Божијег кроз кога ће деловати Својим непобедивим силама и вратити залутали Народ Србски на Пут Живота и Истине. Онај део верног народа који није пао у екуменистичку млакост и европску лаж, познао је дејство силе Божије Истине у овом светом Народном Пастиру и следује његовим стопама препознајући у Божијем избору Вечно Свето Језгро Вечне Свете Србије и свој лични избор. Они други, усудићу се да кажем бројнији, чију је колективну свест и помрачену савест пројектовала узурпаторска забављачка машинерија са њеном псеудо елитом још увек се чешкају по глави упитани кога да бирају на следећим изборима између Кркобабића и њему сличних „елитних“ младића. Свима њима поручујем понизите се под силну руку Божију и приклоните се Божијем избору а онда ће сами Бог успоставити оно комунизмом срушено Богоподобно, Патријархално, реално, сталешко и Народно језгро под Жезлом Правде Православне СветоСавске Народне Цркве.

МИР БОЖИЈИ!!! ХРИСТОС СЕ РОДИ!!!

Грешни раб Христове Слободе
Рајица Марковић