Папофилни Митрополит Амфилохије и мостарски бискуп Перић

Крајем марта 2010. цетињски Митрополит, преко херцеговачких јама и српских жртава, које су убијане уз благослове, па и директно учешће папских „свећеника“, „походио је Мостар и Бијело Поље“.

„На позив бискупа… Ратка Перића“, како извештава КТА, латиноумни и од Папе прстеновани Митрополит Амфилохије „одржао је у Кући сусрета Емаус у Бијелом Пољу предавање мостарским студентима Теолошког института на тему Није ли горјело срце у нама, док нам је откривао Писма?“.

„На сусрет је позван и домаћи Владика Григорије који није могао назочити због обавеза“, упознаје нас КТА.

„По доласку у бискупску резиденцију у Мостару“, сазнајемо даље „православна делегација с Цетиња, предвођена митрополитом Амфилохијем, у пратњи монаха мр. Павла, ђакона Игора Балабана, којима се прикључио архимандрит из Житомислића Данило Павловић, запутила се у Бијело Поље, десетак километара од Мостара. У Емаусу их је дочекало око 60 студената Теолошко-катехетског института, заједно с предстојником др. дон Антом Павловићем, који је у име Института поздравио предавача и све слушатеље. У дворани су са жупником дон Јосипом Галићем и још неким католичким свећеницима назочила и тројица православних пароха: Радивоје из Мостара, Миодраг из Бијелога Поља и Бранимир из Чапљине“.

КТА доноси и делове предавања које је г. Амфилохије одржао младим папистима, будућим папским узданицама и предводницима римокатоличанства у Хрватској и БиХ:

„Ускрсли Крист двојицу својих разочараних ученика између седамдесет и двојице извлачи из њихове земаљске тјескобе, затворености у властите кругове – циклички свијет – ослобађа их и упућује у новост спознаје и вјечнога живота. Док им он говори тумачећи Писма, у њима срце гори, неки чудан и угодан пламен и сјај извија се из тих створова, које је Бог израдио на слику свога Сина“, казао је митрополит Амфилохије истакнувши да тај емауски доживљај у себи носи од своје младости, од када се сусрео с Новим Завјетом. „Као што се Исус преобразио на Гори Преображења, тако Господин преображава и наше душе и срца те да стога има много мање Кајина, а много више Абела који Богу одају част и хвалу. И увијек гђе су двојица или тројица сабрана у Исусово име, и он је ту међу њима. Ђелује изнутра, у души и слободи“, казао је, између осталога, митрополит Амфилохије.

Након богоугодног предавања требало се и помолити заједнички. Којем богу, међутим, у јеретичкој молитвеници?

„Потом је у сусједној капелици Узашашћа Господњега услиједила молитва Средњег часа, који је приредио дон Иван, пасторални викар“, извештава КТА.

Садржајна и „предањска“ посета папистима настављена је и другим сусретима, које је овај Папофил са Цетиња уприличио тога дана.

„На повратку у Мостар гости су у пратњи др. дон Анте Комадине, равнатеља Бискупијскога царитаса посјетили просторије Рехабилитацијског центара у Мостару. Тијеком посјете стационару митрополит се заустављао код појединих особа с великим животним оштећењима. Свима је дијелио крижиће, симболе Исусове патње и откупљења човјечанства. На повратку у бискупијску резиденцију у Мостару посјетио је и Свећенички дом“.

Какву корист је ова посета донела Цркви Христовој, какву корист Православној пастви, какву корист мученицима пострадалим од усташког ножа и римокатоличког крижа? Папофил са Цетиња на та питања, наравно, неће никада одговорити. Он уосталом и не даје одговоре Православној плироми, него по свему судећи другим господарима.

Али је извесно да је ова посета много штете донела, многе слабе Православне савести саблазнила, ожалостила Цркву Христову. А г-н Папофил за сва своја безакона чињења морао би једнога дана изаћи на Суд да даде одговор и прими заслужену казну; на земаљски Суд, свакако, јер је Христов Суд неизбежан за све.

Маска тобожњег Јустиновца и духовног сина светога Јустина Поповића, која је приљежно и пажљиво грађена, и коју су тако здушно промовисали и режимски медији, свакако не нимало случајно, одавно је спала. Сада је свима доступан само страшан и ужасан лик.

Ево како је тога дана у Мостару настављено заједничарење носилаца папског прстења, уз привођење „папскоме олтару“ и других православних клирика, према извештају КТА.

„У поподневном програму у бискупској је резиденцији приређен сусрет бискупа Перића и митрополита Амфилохија, којима су се придружили новоименовани бискуп војни ординариј у БиХ мсгр. Томо Вукшић, провинцијал фра Иван Сесар и још десетак бискупијских и фрањевачких свећеника, те седам православних свећеника и монаха“.

Никако не треба помислити да је овај сусрет нешто ново и до сада невиђено (или да је та пракса можда започета након притиска из State Departement-а на тобожње Јустиновце, као што поједини покушавају да нам импутирају и учитају као још једну заблуду, која треба да нас помете и одведе на странпутице). О врло присној сарадњи која је одавно започела, извештава и КТА. И све под окриљем тобожњих Јустиноваца. На које је, сироте, али врле и поштене, зли State Department извршио притисак, а они нејаки, не могавши да се својим маленим снагама одупру, попустише у своме најправославнијем дотадашњем ревновању! Фантазмагорија која је могла да буде смишљена само у Вашингтону, и да нам се оданде вешто пласира. А од Срба се, као и увек, очекује да спремно прогутају сервирану „пилулу“, која нам долази из Вашингтона.

„Иначе, ово није први пут да један православни епископ држи предавање студентима католичкога Теолошког института у Мостару, или да мостарски бискуп има предавање православним слушатељима. На позив господина Григорија Дурића, захумско-херцеговачког владике, бискуп је Перић у епархијском дому у Требињу, 16. ожујка 2003. у оквиру коризмених трибина имао излагање младима на тему: „Проблеми самоубојства“. На бискупов позив владика је Григорије у Мостару, 26. вељаче 2007. одржао студентима Института теолошко предавање „Крист алфа и омега“. Бискуп Перић је 16. рујна 2009. походио црногорско-приморскога митрополита Амфилохија Радовића у Цетињу, гђе је полазницима Богословије говорио „О одгоју и изобразби свећеничких приправника у Католичкој Цркви“.

У приложеним фотографијама може се видети како је протекао сусрет двојице великодостојника, у којима Папа подједнако „види законите епископе цркве Христове“.

Уредништво

{gall}galerije/amf_mostar{/gall}