ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
Свеправославни, или ипак VIII Васељенски Сабор? / 20.04.2016.
Митрополит Владивостовски и Приморски Венијамин апелује да се изађе из Светског савета цркава …
19. априла на Православном Свето-Тихоновском хуманитарном универзитету по благослову Свјатејшег Патријарха Московског и целе Русије Кирила одржана је конференција«Свеправославни Сабор: мишљења и очекивања». У раду конференције узели су учешће познати архијереји, свештенослужитељи и мирјани. Међу онима, који је требало да узму учешће на конференцији, један од најауторитативнијих архијереја наше Цркве митрополит Владивостокски и Приморски, поглавар Приморске митрополије Венијамин (Пушкар). Међутим Владика није био у могућности да дође у Москву, али је послао своје мишљење-говор за конференцију на теме, које га посебно узнемиравају. Фотокопије овог документа добили су сви учесници конференције. Пошто је мишљење Владике Венијамина важно за многа чеда наше Цркве, препуштамо пажњи читаоца овај документ, написан у облику обраћања ректору Православног Светотихоновског хуманитарног универзитета (СТГУ) протојереју Владимиру Воробјову.
Његовом Високопреподобију, протојереју Владимиру, ректору Православног Свето-Тихоновског Хуманитарног Универзитета (ПСТГУ).
Драга браћо архијереји, свештенослужитељи, оци, браћо и сестре – сви учесници саветовања по питањима предстојећег Свеправославног Сабора. Ниско вам се клањам и молим да ми опростите што нисам био у могућности да допутујем у Москву, на Свето-Тихоновски Универзитет, како бисмо заједно размотрили веома важна питања, која се тичу наше вере и црквеног живота, која су предата на одлучивање Свеправославном Сабору.
Пре свега да се захвалимо Богу, Свјатејшем Патријарху и Светом Синоду на могућности која нам је пружена да се окупимо на конференцији, где слободно можемо да изразимо своје мишљење поводом предстојећег Свеправославног Сабора.
Не каним да тврдим чега ће бити више за нашу Цркву од предстојећег Сабора: користи или штете, мира или религиозне смутње, љубави или зла. Али ако је проблематика постављена, треба се потрудити да она буде решена са што мањом штетом, па чак и без икакве штете по нашу веру. Мислим да ће бити опасно по цело православље ако Свеправославни Сабор одобри и потврди наше учешће у екуменистичком покрету. Самим тим ћемо одступити од пуноће Истине Христове. А ево и зашто: чим уђемо у Светски Савет Цркава, а наша Црква је већ ушла, ми постајемо његови учесници и морамо да прихватимо његов Статут, који тврди да ни једна конфесија, која улази у Светски Савет Цркава, не поседује пуноћу Истине. Пуноћа Истине ће наступити тек онда кад се све конфесије обједине у једну целину. Таква је природа Светског Савета Цркава, и ње се још нико није одрекао. И «Торонска декларација» се тог не одриче. Истина, она даје православним Црквама слободу да мисле о себи као о Једној Саборној и Апостолској Цркви, али то ни најмање не утиче на суштину екуменистичке идеје. Наводно, мислите о себи шта желите, само учествујте, а ми ћемо сигурно и чврсто ићи у свом правцу, нека пси лају, а караван ће ићи својим путем. Браћо Архијереји, размислите, зар су се оснивачи екуменизма покајали и одрекли своје сатанске идеје о стварању једне лажне цркве у предстојећем Царству Антихриста, или је Дух Свети претворио Светски Савет Цркава у неку другу организацију, а можда се тамо дешава оно, што ми, непосвећени, још не знамо?
Не, браћо драга, нећемо се саблажњавати, – у суштини све остаје исто: сатана није устао на сатану, код њега нема раздвајања, тамо делује ђаволски метод: корак напред, два – назад и много шта друго, што је скривено од нас под велом масонске тајне. Али ако би се чак Светски Савет Цркава заиста искрено одрекао своје темељне ђаволске идеје и позвао нас православне да постанемо његови чланови онакви какви смо без промене вере, шта ће нам онда њихово чланство? И без тога можемо да носимо Апостолску Проповед по целом свету и истим тим протестантима и католицима. И то уопште није фарисејство. Али пре свега треба да обратимо Христу свој народ, осакаћен духовно совјетском безбожном пропагандом. За време нашег учешћа у екуменизму нисмо обратили у православље ниједног Билија Грема, али колико својих смо зато изгубили, нарочито омладине.
Због тога, браћо Архијереји, да не бисмо скренули са Истинског Христовог пута, молићемо Свјатејшег Патријарха и Свети Синод још пре почетка Свеправославног Сабора да наша Црква изађе из учешћа у екуменистичком покрету, следећи пример Грузијске и Бугарске Цркве. А ако се плашимо, као што неки говоре, самоизолације, онда можемо привремено да постанемо посматрачи, као што то чини Римска Црква. А изашавши из чланства Светског Савета Цркава, простије ће нам бити да наговоримо на Свеправославном Сабору и друге Православне Цркве да оставе ово за православне непотребно учешће у екуменизму.
Ето, то је оквирно све што сам желео да кажем по питању учешћа Православних Цркава у екуменистичком покрету. Овде сам жалостан не само због себе самог, већ и због Руске Православне Цркве, због целог Православља. Ако неко жели да оповргне моје закључке и посумња у моју интуицију, нека оповргава и сумња – то је његово право, па Господ је даровао човеку слободну вољу да изабере, а ја сам изабрао већ одавно.
Молићемо Бога да Он учврсти православну веру у нама и у оним архијерејима, који ће учествовати у име Руске Православне Цркве на предстојећем Свеправославном Сабору. Нека је Бог свима у помоћи.
С љубављу у Христу,
Венијамин, митрополит Владивостовски и Приморски, поглавар Приморске митрополије.
Извор: http://ruskline.ru/news_rl/2016/04/20/problemu_nuzhno_reshat_bez_uwerba_dlya_nashej_very/
