Сретење – монашења

Велика благодат Божија која је обасјала Цркву Божију на Светога Саву и Света Три Јерарха, још једном је бљеснула у храму Светог Јована Крститеља у Љуљацима на Преславни Празник Сретења. Тог празничног дана, на Великој Вечерњи, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Артемије, замонашио је у чин мале схиме расофорну монахињу Јерусалиму (Филиповић), при чему је задржао њено старо име, и искушенице Зорицу (Ивановић), Митру (Андрејевић) и Радојку (Јанковић) давши им нова монашка имена Ангелина, Михаила и Харитина. Нове монахиње су пре прогона биле у сестринству манастира Грачаница а привела их је настојатељица манастира Кончул у егзилу монахиња Сара (Мосур). После обављеног пострига Владика се надахнутим беседом обратио вернима (беседа се налази у прилогу).

И у ово наше апокалиптично време монаштво стоји на бранику Православља. Број монаха, као што и ови наши извештаји показују, расте, и то у условима прогона. Са њим јача и отпор надирању безумних и свепагубних јереси екуменизма и папизма. Све ово је израз велике љубави Божије према српском народу који, докле год приноси жртву Богу у виду бројних и смирених монаха, може рачунати да ће остати народ Божији, народ Православни.

Слава и хвала Богу на великој благодати изливеној у љуљачкој светињи предходних дана, и у распетој Епархији предходних година. Та благодат је гарант да је Бог са нама. А када је Бог са нама, са народом српским, ко ће онда против нас?

Овде можете прочитати транскрипт беседе на монашењу уочи Сретења.