На Великом вечерњу, уочи Недеље мироносица, 15. маја ове године, у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт замонашио је у чин мале схиме Јарослава (Кадила), сабрата манастира Свих српских светитеља у Гринбаху. Новом монаху владика је дао монашко име Јов, по Јову Почајевском (6/19. маја). На Великом вечерњу началствовао је Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Маским. Поред бројног монаштва епархије монашењу је присуствовало и око 200 светосаваца.
После чина монашења надахнутом беседом присутнима се обратио Владика Ксенофонт.
„Заиста нелажна је ријеч Божија, нелажна је ријеч васкрслога Христа чије васкрсење ево прије неколико недеља прослависмо, па и данас дочекасмо у навечерје овог празника, дивног празника жена мироносица да обавимо и овај свечани и дивни и узвишени чин пострига монашког протојереја Јарослава који доби име Јов. И од данас протосинђел Јов, као монах и као свештеник, у том двоструком звању молиће се за све нас. А добио је ово дивно име по једном дивном светитељу светом Јову Почајевском, великом трудољупцу, великом подвижнику који се у неколико манастира подвизавао и на крају и у Почајевском манастиру савршио живот свој у стотој години својој.
Нека би дао Бог да и наш отац, досадашњи отац Јарослав, од данас протосинђел Јов буде налик и овом преподобном угоднику Божијем, великом борцу против уније, против папистичке, филиоквистичке јереси, нека и он буде пчела, не Почајевска, него да буде васељенска пчела, јер из далеке Пољске је дошао и подвизавао се сада са нашим оцем Димитријем у Аустрији, у Гринбаху у нашем манастиру, нашој катакомби. Нека би дао Бог да и даље буде трудољубива пчела која ће ширити, сакупљати „нектар“ и од њега правити дивни „мед“ који ће давати вјернима да кушају од њега, а нема већега и љепшега нектара и меда од самога тјела и саме крви Господа нашег Исуса Христа.
Оче Јове, не само да ти свети и преподобни Јов Почајевски буде узор, него и онај древни Јов који у далекој земљи арабијској живљаше, који многе муке поднио у животу своме, много трпио и много претрпио и на свему Богу благодарио оним дивним ријечима: „Господ даде, Господ узе, нека је благословено име Господње“. Није лажан Господ наш који је обећао да ћемо оставивши било шта у животу своме добити стоструко, па и ти имај то на уму своме од дана данашњег до краја живота свога да би могао да се удостојиш да гледаш непролазну и предивну свјетлост лица Божјег, Оца и Сина и Светога Духа сада и увјек и кроза сву вјечност. Амин.“
Након монашења приређена је трпеза љубави за све присутне. Овом приликом се присутнима пригодном беседом обратио Владика Максим.
Инфо служба
Све беседе Епископа Ксенофонта налазе се овде.