Монашење у манастиру Светог архиђакона Стефана у Ариљу

На бденију, уочи Недеље 33. по Духовдану, 10/23. јануара, у манастиру Светог архиђакона Стефана у Ариљу, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт замонашио је у чин мале схиме искушеника ове обитељи Давида (Милаковића). Новом монаху Владика је дао монашко име Артемије, по Светом великомученику Артемију (20. октобар/2. новембар). Бденијем је началствовао Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим уз саслужење епархијских клирика. Монашењу је присуствовало око стотину светосаваца.

Након монашења Владика Ксенофонт се обратиo новопостриженом монаху, присутном монаштву и верном народу надахнутом беседом.

„Нека је благословен Бог који призва ову младу душу да остави сва земаљска уживања, да остави сав овоземаљски свјетски живот, сву сујету свјетскога живота, да се преда у руке духовника, да се преда у руке игумана и да служи братији, да служи светињи, да служи Богу смирено у монашком образу.

Оче Артемије, имај на уму да носиш име Светог великомученика Артемија који је веру Православну сведочио, који је веру Православну исповједао, који је веру Православну потврдио и запечатио својом мученичком крвљу. Но не заборави оче Артемије, да носиш име и свог светог старца који те је духовно руководио, који је исто тако име Светог великомученика Артемија смирено и трпељиво и чесно и честито носио. Није лак јарам који носиш на плећима својим, али не заборави да је Господ сами рекао да је бреме Његово лако и лак је тај јарам Христов који носимо, колико год да нам се понекад у животу чинило да је тежак, јер тај јарам и то бреме управо је онај Христов Крст, онај слатки Крст на који се сам Господ успео и са кога је Васкрсао као свемоћни Богочовјек.

Не заборави, дакле, какве си завјете дао, не заборави дакле чије име носиш, а не заборави ни помен нашег светог старца, као што и сви ми нећемо да га заборавимо, него га носимо у срцу своме, исповједамо га устима својим и прослављамо његов свети помен, сјећамо се свих оних поука којима нас је поучавао, којима нас је учио, а поготово оне највеће и најрадосније и најдраже поуке да и по одласку његовом из овог живота, пресељењу у живот вјечни будемо оно што смо и до сад били, да се трудимо да будемо исповједници вере Христове, да се трудимо да се боримо, пре свега за душе своје, за спасење душа својих, а онда наравно и за Православну вјеру и за Православну Цркву, што смо њиме поучавани и досад радили. А врх свега и пре свега да сачувамо љубав међусобну, јер само по томе ће познати да смо истински ученици Христови будемо ли љубили једни друге“, нагласио је Владика.

Након монашења уследила је трпеза љубави за све присутне.

Инфо служба

Све беседе Епископа Ксенофонта налазе се овде.