Монашење уочи Цвети у Љуљацима

На Љуљачкој пустињи у предвечерју највећег Хришћанског празника Пасхе, уочи празника Цвети, опет су се испуниле пророчке речи по којима ће пустиња процветати као крин (Ис. 35, 1). Ова пустиња из недеље у недељу, из празника у празник цвета и бокори све већим бројем душа које хитају ка непомућеном извору благодати Божје, али уочи Цвети ове године процветала је и разбокорила се ова пустиња још богатије и плодоносније. Окупљени народ на празничној служби уочи Цвети био је сведок испуњења и еванђелских речи: ко хоће за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и иде за мном (Мт. 16, 14.).

Четворица младих људи, жељних идења за Христом у овом, за Цркву и народ, тешком историјском моменту, када је тај пут којим се за Христом иде најочигледније поплочан страдањима, одважила се управо на идење тим и таквим путем. Четворица младих људи узели су на себе благи јарам Христов – монашку схиму, положивши Њему, Подвигоположнику и Спаситељу нашем, завете девствености, послушања и добровољног сиромаштва. Зато је радост утолико већа, јер су монаси свагда били најзрелији плод Цркве Христове, њен украс; њена потпора; њена утеха и ослонац у Христу.

Те вечери на празничном богослужењу, Његово Преосвештенство, Епископ рашко-призренски у егзилу, Артемије, замонашио је четворицу искушеника: Јована Банкова, Оливера Ђурђева, Дејана Матијашевића и Јована Ердељана. Ови искушеници су своје искушеничке дане започели и највећим делом провели у манастирима Епархије рашко-призренске, тројица њих у Црној Реци, а искушеник Оливер у Сопоћанима. Новонастале околности у Епархији и уопште у Српској Православној Цркви њих су са осталом братијом одвеле у катакомбе и новоосноване манастире, тј. у Љуљаке, Лозницу и на Тари.

На увек посебно благодатном чину монашења брат Јован Банков добио је монашко име Јелисеј; брат Оливер – Онуфрије, брат Дејан – Партеније; брат Јован Ердељан – Софроније. Духовна радост великог празника Цвети овим чином била је употпуњена, а та радост простире се на сву Цркву Божију по свој Васељени, будући да је овим чином она постала богатија за четири молитвеника пред Господом Богом. Коме нека је због свега и за све слава и хвала.