Монаштво подржава борбу српског народа

Прогнано монаштво подржава храбру борбу српског народа за своју отаџбину Србију

Бог прати храбре

У најновијим насртајима шиптарских снага на север Косова и Метохије најозбиљније до сада је покушано успостављање безаконе границе квази државе Косово према централној Србији. Као и много пута до сада, очигледно се показало ко је ко и ко какве намере има. Показали су се Шиптари, показали су се страни „миротворци“, показали су се домаћи „миротворци-пацифисти“, и показао се српски народ.

Свако се показао својим делима, јер она су битнија од речи. Видимо плодове преговора са сецесионистима под окриљем оних који су признали Косово!? Да народ није пружио отпор одавно бисмо изгубили и ово мало што имамо на северу Косова, следећи јалову политику из Београда. Ненормално је да власт у Србији буде наклоњена према непријатељима своје земље (САД-ЕУ), а веома јаросна према родољубима и патриотама!

Бог прати храбре, али не завојеваче и оне са нечасним циљевима, већ оне са племенитим и благословеним. Оне прве прати проклетство Божије, по оној народној: „Отето проклето“, док оне друге који се храбро боре за своју отаџбину прати благослов Божији и сада и довека. Има и оних који не дирају туђе али авај, неће да се боре за своје, и ови су равнодушни и неутрални. Нижи од ових су само они који се уподобљују Јуди и Вуку Бранковићу – издајице и плашљивци!

Лажна, самопроглашена држава Косово је безакона творевина, непризната у Уједињеним нацијама и паразит на телу Србије. Не постоји суверенитет те квази државе већ само државе Србије, потврђен резолуцијом УН 1244. Без обзира што су велике силе учествовале у овом безакоњу и признале га оно остаје огољено безакоње.

Власт ове земље, као и сваке друге, дужна је да заштити свој суверенитет и свој народ, а не само да не призна отцепљење светог Косова. То је пасивно, то није борба и тако не пише у Уставу Србије. Да ли српска војска служи само за параду? Зашто нема повратка 1000 војника и полицајаца на Косово, по резолуцији 1244? Зар је одлука самопроглашене државе Косово (о успостављању тзв. суверенитета) снажнија од одлуке Уједињених Нација? На жалост изгледа да јесте, како за морално оронули за(пад) тако и за наше званичнике, који додуше то речима не потврђују али делима свакако. Срамно је и више него понижавајуће када јавно чујемо да ће српска полиција бранити Кфор и Еулекс, а спречавати „екстреме“ да дођу браћи у помоћ на Косово.

Наш прогнани Епископ Артемије је показао пример храброг борца за веру и отаџбину. Ми треба да бранимо оно што је наше и то је благословена борба, будимо зато одважни и храбри али и мудри у овим преломним моментима. Знамо добро ко нам је створио и оставио Србију, ко се за њу борио, а ко против ње и којих светих и славних предака смо потомци.

Инфо Служба