Недеља XIII по Духовдану у Нишу

Свети Пророк Самуил беше петнаести и последњи судија Израиљски. Живео на 1100 година пре Христа. Рођен од племена Левијина, од родитеља Елкана и Ане, у месту Рамату, или Ариматеји где се доцније родио и благообразни Јосиф. Нероткиња Ана исплакала је Самуила од Бога и посветила га Богу, када му се наврши 3 године. Живећи у Силому, код ковчега завета, Самуил имаше у 12. години истинито откровење од Бога о казни, која предстојаше дому првосвештеника Илије због неваљалства синова његових Офниа и Финеса.

То откровење се ускоро и зби: Филистејци потукоше Израиљце, убише оба сина Илијина, и запленише ковчег завета. Када весник саопшти ову несрећу Илији, овај паде мртав на земљу и издахну у 98 години старости. А то се исто деси и са снахом његовом, женом Финесовом. Од тада па за 20 година беху Израиљци робови Филистејцима. После тога рока посла Бог Самуила народу да проповеда покајање, ако жели да се спасе од непријатеља својих. И народ се покаја, и одбаци туђе идоле, којима служаше, и признаде Самуила као пророка, свештеника и судију.

Тада Самуил пође с војском на Филистејце и с помоћу Божијом смете их и поби, и ослободи земљу и народ. По том суђаше Самуил мирно народу своме до старости. Видећи га остарела народ му рече, да им постави цара на место себе. Узалуд Самуил одвраћаше народ од тога говорећи му, да је Бог једини цар њихов, – народ оста при свом тражењу. И ако ово тражење беше немило Богу, Бог нареди Самуилу, да им помаже за цара Саула, сина Кисова из племена Венијаминова.

Саул цароваше кратко време, и Бог га одбаци због дрскости и непослушности, па нареди Самуилу, те помаза Давида Јесејева за цара место Саула. Пред смрт своју Самуил сабра сав народ, и опрости се с њим. А када умре плакаше за њим сав Израиљ, и сахранише га чесно у дому његову у Рами.

На празник Светог Пророка Самуила, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у Нишу у Катакомби посвећеној Светом Архангелу Михаилу.

Верни народ се окупио у великом броју да дочека свога Епископа. Епископ Артемије је началствовао Светом Архијерејском Литургијом уз саслуживање протосинђела Варнаве, Иринеја, јеромонаха Јована настојатеља ове Катакомбе, јеромонаха Захарије, као и јерођакона Паладија.

На крају Свете Литургије Епископ Артемије је одржао помен новопрестављеном слузи Божијем Ерику, који је овај објекат уступио монасима Епархије рашко-призренске.

Владика Артемије се обратио народу Пастирском беседом инспирисан данашњим Јеванђељем: „Којим ћемо путем тамо кренути и где ће нас тај пут одвести, зависи од наших живота овде на земљи. Од тога да ли смо били добри виноградари или зли виноградари. Нека би Господ молитвама Свете Богородице, чији смо празник прославили недавно, и кога још увек прослављамо, и молитвама Светих Угодника својих из рода Хришћанскога и рода нашега Српскога, да и ми спознамо своју мисију овде у свету, да извршимо задатак ради кога смо овде послати, да би смо се удостојили милости Божије, када пођемо одавде да се и ми нађемо у Царству Христа Бога нашега, и да тамо са свима Светима славимо Оца, Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин“.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.