У Недељу 15. по Духовдану, 19. септембра/2. октобра, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу, Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Свете Великомученице Марине у Дудовици, уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), јеромонаха Мартинијана (Ђурђевића) и јерођакона Паладија (Матића). Литургији је присуствовало око педесет верника. Неки од њих су се сјединили са Господом кроз Свето Причешће.
У својој архипастирској беседи Владика Артемије је, тумачећи редовно недељно јеванђење о љубави према Богу и људима, поучио своју паству:
“Вели Јеванђеље да један књижевник, законик који је познавао и учио народ закону Божјем, приступа Господу и поставља Му једно питање: “Која је највећа заповест у закону?“, желећи сигурно да га доведе у недоумицу да не зна шта ће одговорити. А Господ иако је знао да је то кушач, Он му је одговорио онако како треба и како и ми данас треба да прихватимо Његов одговор а то је: “Прва и највећа заповест је: Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом, свим умом својим и свом снагом својом. А друга је као и ова: Љуби ближњега свога као самога себе“. И додаје Господ: “О овим двема заповестима виси сав закон и пророци“. То су толико важне заповести, да од њих зависе сви остали закони који су речени преко Мојсија и других пророка и пророци.
Дакле, то што је Господ говорио томе законику, браћо и сестре, јесте порука и нама данашњим Хришћанима, данашњим Србима. Прва дужност сваког Хришћанина јесте да љуби Господа Бога свога свим срцем, свом душом, свим умом својим. Како ми љубимо Господа? Да ли само зато што се понекад прекрстимо? Да ли само тако што понекад одемо у цркву? Да ли само тако што крстимо децу своју и на томе се наша дужност завршава? Не, браћо и сестре. Љубав према Богу се одражава кроз вршење Његових светих заповести. Тако је Господ и рекао једном приликом: “Онај који Ме љуби врши Моје заповести“. Не може бити љубави према Богу, а презирати Његов закон, Његове заповести. А Његове заповести су и пост, и молитва, и милостиња, и милосрђе, и чињење добрих дела, и све остало што пише у Јеванђељу. То када чинимо онда пројављујемо своју љубав према Богу. А из тога, из љубави наше према Богу, происходи и друга заповест, љубав према ближњему, љубав према човеку, било којем човеку. Господ никада није правио разлику између потреба људи по било којим разликама међу њима, него свима даје кишу и злима и добрима и сунце да греје и зле и добре. И своје заповести дао је свима људима без обзира да ли их извршавају или не.“
Након Литургије уследила је трпеза љубави коју је манастирско сестринство припремило за све присутне.
Инфо служба
Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.