Недеља 17. по Духовдану у манастиру Светог Николаја у Лозници

У недељу 17. по Духовдану, 3/16. октобра, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу, Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Николаја у Лозници код Чачка, уз саслужење хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја, архимандрита Пантелејмона (Јовановића), архимандрита Варнаве (Димитријевића), јеромонаха Софронија (Ердељана) и јерођакона Паладија (Матића). Литургији је присуствовало око стотину верника. Своје молитве Господу овом приликом су у храму узнели и велики добротвори епархије у егзилу – Теодор и Христина Накос из Грчке (Волос).

У својој архипастирској беседи Владика Артемије је, тумачећи јеванђеље о жени Хананејки, поучио своју паству:

“Шта нам та прича, та поука говори, браћо и сестре? Говори нам о моћи вере хришћанске, о оној вери коју је Господ донео са Собом на земљу и предао је светим апостолима а они својим наследницима и та вера се чува до дана данашњега у људскоме роду. О тој вери много је речено у Светоме Писму. Господ је више пута опомињао и говорио болесницима који су му прилазили: “Верујеш ли да то могу учинити?“ И после исповедања вере, они су и оздрављали. На неком месту Господ је рекао: “Све је могуће ономе који верује.“ Пазите – све је могуће ономе који верује и оно што изгледа човеку немогуће ако верује биће могуће. Или рекао је Господ: “Ако имаш веру као зрно горушчино па кажеш гори овој: пређи са овога места тамо, прећи ће.“ То је снага вере. То је оно на чему почивају и одакле извиру све хришћанске врлине. Вера је корен хришћанског живота. Остале врлине су стабло, гране, лишће, плодови а љубав хришћанска је као најсавршенији плод тога дрвета.“

У наставку беседе Владика је говорио о значају исповедања праве вере:

“Дакле, браћо и сестре, вера наша православна јесте једина вера која спасава, јер Господ је рекао: “Нико не може доћи Оцу, до кроза ме.“ Он је тај који је Спаситељ рода људскога. Нема другога под небом, под сунцем имена којим би се могли спасити, сем имена Господа Христа. Зато, ми смо дужни да веру своју коју смо примили од Светих Апостола и светих отаца, преко нашега Светога Саве, владике Николаја и оца Јустина Поповића и осталих угодника из рода нашега, да ту веру чувамо и сачувамо неокрњену, неупрљану, неизмењену и да је такву предамо нашој деци и омладини, да би се Име Божије и вера права сачувала у роду нашем до краја света и века. И само са том вером ако будемо живели и извршавали закон Божији, заповести Божије, клонили се од тих змија које нас опкољавају, од наших грехова, исповедали ако као људи погрешимо, онда можемо да се надамо као ова жена Хананејка, да и ми чујемо благу Реч Господњу: “По вери вашој нека вам буде.“

Након Литургије уприличена је од стране манастирског сестринства трпеза љубави за све присутне. За време трпезе сестре су показале своју љубав и гостопримство према гостима отпојавши једну познату грчку родољубиву песму.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.