Недеља 18. по Духовдану у манастиру Светог Архангела Михаила у Нишу

У недељу 18. по Духовдану, 10/23. октобра, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу, Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Архангела Михаила у Нишу, уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), јеромонаха Хризостома (Јовановића), јереја Далибора (Јовића) и јерођакона Паладија (Матића). Литургији је присуствовало око стотину светосаваца, а неки од њих су се причестили пречистим и животворним тајнама Христовим.

У својој архипастирској беседи Владика Артемије је, тумачећи јеванђеље о богатом риболову (Лк. 5, 1-11), рекао:

“Каква је то поука, браћо и сестре? Поука је та што ма колико човек да се труди сам у овоме животу да нешто оствари, да нешто постигне, рачунајући само на своје снаге, на своју способност, на своју мудрост, он остаје без плода као што се Симон целу ноћ трудио и мучио на језеру и ниједну рибу није уловио, јер је као човек ишао да ради необраћајући се за помоћ Богу, него је мислио да ће само он као искусни рибар да то лепо одради. А гле, када је Господ ушао у његову лађу, када се Бог појавио са њим на језеру, онда је његов труд донео обилан плод. Тако и код нас у животу, браћо и сестре, бива када се ми трудимо и мислимо да сами можемо да нешто урадимо, да победимо неку своју слабост, неку своју страст, неки свој грех који нас мучи, али сами да се боримо са њим, остајемо без плода и нема резултата. Ако се обратимо Богу и призовемо Њега у помоћ, онда ће сигурно Бог као тада што је био у лађи са Симоном Петром и уловио толико риба, тако ће помоћи и нама да и ми успемо у нашим трудовима, у нашим бригама за добијање Царства Небескога. То важи и за обичне земаљске послове, браћо и сестре. Домаћин иде на њиву и оре и баца своје семе, а да ли ће пожњети нешто са те њиве, даље не зависи од њега него зависи од Бога који даје и сунце и ветар и кишу и све што је потребно да то семе клија, да узрасте и донесе плод. Зато, некада су наши људи, када су кретали на било који посао, они су увек најпре се помолили Богу, прекрстили се и ишли у име Божије да раде и зато је било берићета и напредка у свему…

Нека би Господ и нама данашњим Србима, данашњим верницима, дао снаге да и ми останемо у тој науци коју је Господ пренео Својим ученицима а они пренели својим наследницима, да ми ту веру православну која једина спасава, да је чувамо и очувамо неискварену, неизмењену, непокварену него да је чувамо као зеницу ока и да по тој вери живимо. Јер вера је спасоносна само ако се претаче у дела. Ако се трудимо да и животом својим сведочимо нашу веру. Јер вера је, у ствари, без дела мртва, кажу Свети Апостоли. Дакле, нека би Господ дао нама снаге и духовне и телесне да истрајемо на том путу исповедања праве вере и живота по тој вери, да тој вери учимо нашу децу, нашу омладину да би и они по тој вери живели и тако се сви спасавали из мртвог мора смрти и прешли у Живот Вечни, у Царство Христа Бога нашега, да тамо са свима светима и ми славимо Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу Јединосушну и Нераздељиву кроза све векове и сву вечност. Амин.“

Након Литургије уприличена је од стране манастирског братства трпеза љубави за све присутне. После трпезе, Владика је са монаштвом обишао конак у изградњи и благословио даљи рад и труд монаха и верног народа на подизању ове светиње.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.