Недеља 19. по Духовдану у манастиру Свете Великомученице Марине у Дудовици

У Недељу 19. по Духовдану, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Свете Великомученице Марине у Дудовици код Лазаревца, уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Варсануфија (Стошића) и јерођакона Паладија (Матића). Литургији је присуствовало стотинак верника. Мањи број верника се на Литургији причестио пречистим и животворним Тајнама Христовим.

У својој архипастирској беседи Владика Артемије је, тумачећи редовно недељно Јеванђеље о савршеном милосрђу, најпре поучио своју паству светим истинама да је Господ Христос својим животом, својим васкрсењем, својом привременом смрћу, својим светим учењем, Јеванђељем својим, спасао људски род и донео мир, спокој и правду на земљу. Да је Господ својом једноставном заповешћу  „све што желите да вама чине други, чините и ви њима“ решио, на најједноставнији начин, проблеме међу људима, и да је поштовање те заповести пут до владавине раја на земљи а да је нама свима заповеђено Будите савршени као што је савршен Отац ваш небески. О том светом циљу у наставку своје беседе Владика је рекао:

„Како је могуће човеку да буде савршен тако? Да то није сувише превисок циљ за човека огрезлог у грехе, у страсти, у патње, у невоље, у бриге? Не. Господ је донео све оно што треба да човек тај циљ постигне и оствари. Јер Господ је дошао да човека врати његовоме првобитном назначењу. Човек је створен по икони Божијој, по лику Божијем и треба и по животу да личи на живот Господа Христа који је, Бог будући, постао човек да људима покаже како треба на земљи живети.

Будите савршени као Отац ваш небески. Како? Држећи се заповести Христових које је Он дао људима, љубећи све људе подјенако, не чинити никоме зло, веровати у Господа Бога, Њему се молити за грехе своје које као људи чинимо, исповедати их, кајати се, светим Тајнама приступати Господњим које је оставио у Цркви својој, да њима живимо и да се њима спасавамо. Између осталога је ту и милост која је веома, веома ретко присутна међу људима. Да укажемо милост према другоме, да укажемо милосрђе, да помогнемо некога од кога не очекујемо да ћемо добити заузврат то исто или можда и више, као што често бива. То су средства којима можемо и које треба да користимо, браћо и сестре, у овоме животу да бисмо заслужили онај вечни блажени живот у Царству Христа Бога нашега, ради чега је Господ и дошао на земљу. Дошао је да људима даде живот вечни. Ништа мање, ништа незначајније него живот вечни. То значи блажени живот у Царству небескоме“.

Након Свете Литургије уследила је трпеза љубави коју су сестре манастира приредиле за све присутне.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.