Недеља 36. по Духовдану у манастиру Св. Архангела Михаила у Нишу

У Недељу 36. по Духовдану, 25. фебруара/7. јануара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Архангела Михаила у Нишу, уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), Јеромонаха Хризостома (Јовановића) – настојатеља обитељи и јерођакона Паладија (Матића). За певницом су појале сестре из манастира Св. Никите Ремезијанског.

Литургији је присуствовало стотинак верника. На Светој Литургији се мањи број верника  причестио се  пречистим и пресветим Телом и Крвљу Господа Исуса Христа.

У својој архипастирској беседи Владика Артемије је рекао:

„Стојећи данас овде пред вама, браћо и сестре, налазим се у великој дилеми: Да ли да ја вама изразим саучешће или да очекујем да ви мени изразите саучешће за губитак оца нашега Јована? За нас он је заиста губитак. Ми смо изгубили једног честитог монаха, сарадника нашега, једнога вернога служитеља Божијега. А ви сте изгубили пастира доброга који је бринуо о вама, о вашим душама, о вашем спасењу, поучавао, учио, упућивао како треба живети овде на земљи ради Царства Небескога. Он је то чинио не само речима –  и много више него речима – својим примером, својим животом, својим трудом који није жалио себе.

Али, ето, Божија воља је била да га позове к Себи у Царство Небеско. Зашто? То само Господ зна. Тако брзо и тако рано. Али,  отац Јован је овде провео негде око три године са вама и међу вама. Ви га добро знате и упознали сте га. Он се трудио много не само на духовном плану него и да ову нашу малу катакомбу, ову малу богомољу, украси и унапреди. Зато је он и почео и да гради овде, да назиђује горе, да се не би овде у овој малој капелици стешњавали, да имамо више простора да се сабирамо, да се Богу молимо. Он је започео, а други ће наставити његово дело. Ово што је до сада урађено, урађено је по Благослову Божијем и уз вашу помоћ, браћо и сестре. Не би он сам могао ништа да учини да није било ваше помоћи у сваком погледу. И у прилозима, и у раду, и у молитви, јер ви сте и молитвено подржавали то његово дело.

Ја се надам да ће Господ, и његових молитава ради, благословити наставак тога дела чим време то допусти, заједно са вашим новим духовником оцем Хризостомом, који је дошао пре двадесетак дана овде да замени оца Јована. Богу хвала што смо имали кога да пошаљемо, да не остане ова катакомба сама, без духовника без јеромонаха, без Литургије и Богослужења.

Нека Господ прими душу нашег драгог оца Јована у Царство Своје Небеско, да му дарује рајско насеље, а нас да подржи на путу којим нас је он учио.
Данашње Свето Јеванђеље каже да добри пастир познаје овце своје и иде пред њима, а овце следе пастира. Тако и ми да следимо оца Јована у свему ономе добру што нас је учио и што нам је пример оставио. Тако само живећи овде на земљи, браћо и сестре, ми ћемо се удостојити, када пођемо одавде, да се нађемо тамо у Царству Христа Бога нашега са свима светима и са нашим драгим оцем Јованом, и да заједно са њима и ми славимо Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин!

Нека Бог утеши и нас и вас за овај губитак, али, немојмо туговати као они који немају наде него са вером примимо то као дар Божији“.

Уследила је трпеза љубави за све присутне коју су заједнички припремили братство манастира и бројни верници при катакомби.

Инфо служба