Недеља двадесет и друга по Духовдану у Љуљацима

Прича о богаташу и Лазару показује да ће се они који нису живели како треба, изненада отрезнити, премда им неће бити могуће да поправе свој положај. Њихове очи ће се отворити и они ће јасно видети у чему је истина. Сетивши се да је на земљи много слепих, сличних њима, они ће желети да неко од умрлих буде послан да их увери да треба живети и ствари разумевати по указању Откривења Господњег.

Међутим, и у томе ће бити одбијени зато што је за оне који желе да знају истину довољно само Откривење. За оне, пак, који не желе и не воле истину, ни само васкрсење мртвога неће бити убедљиво (Лк. 16, 19-31). Осећање овог богаташа из приче насигурно деле сви који одлазе одавде. По тамошњем убеђењу (које ће бити убеђење свих нас), јединствено руководство на путу живота јесте Откривење Господње. Међутим, за многе ће тамо бити касно за такво убеђење. Оно би у овом животу било добро дошло, иако га многи немају.

Поверујемо, у крајњем случају, сведочанству тамошњих, преносећи себе у њихово стање. Они који се налазе у мукама неће лагати. Жалећи нас, они би хтели да се отворе наше очи како и ми не бисмо дошли на место њиховог мучења. О том предмету не бисмо смели да говоримо, као што, често, говоримо о обичним стварима: „Може бити да ће то некако и да прође“. Не, то већ неће проћи било како. Треба да имамо основано осведочење да нећемо допасти на место богаташа. Свети Теофан Затворник.

Двадесет и другу недељу по Духовдану, Свету Литургију у Љуљацима су служили Архимандрит Варнава, јеромонах Мартинијан и јерођакон Дамјан.

Епископ Артемије је након Свете Литургије одржао беседу, инспирисан причом из Јеванђеља о Лазару и богаташу:

Чули сте потресно Јеванђеље, потресна слика. Имате две судбине, два човека. Један богаташ који се облачио у свилу и кадифу, сваки дан се гошћаше са својим пријатељима, са најбољим јелима и пићима и други човек по имену Лазар који беше сиромах, беше у ранама у гноју у друштву паса који му лизаше гној са његових рана и тиме ублажаваше његову муку. Тај Лазар мољаше богаташа да му даде место не за његовом трпезом, да му даде не неко изобиље хране, него мрвице које падају са стола богаташевог. Али ни то не даваше. Пси су показивали више милосрђа, него овај богаташ охоли. Али живот тече и пролази и каже Јеванђеље Лазар умре и анђели однеше душу његову у наручје Аврамово.

Након Свете Литургије приређена је трпеза љубави, коју је припремио протосинђел Варсануфије, са својом братијом у Христу.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.