Много је званих, али је мало изабраних (Лк. 12, 24). Звани су сви Хришћани, а изабрани су они који верују и живе хришћански. У прво време Хришћанства ка вери је призивала проповед. Ми смо, међутим, призвани самим рођењем од Хришћана и васпитањем међу њима. И слава Богу! Половину пута, тј. ступање у Хришћанство и укорењење његових начела у срцу од самога детињства, ми прелазимо без труда. Рекло би се да ће утолико бити јача вера и исправнији живот за све будуће време. Тако је и било. Међутим, од пре неког времена почело је код нас да бива друкчије.
У школско васпитање су уведена нехришћанска начела која кваре омладину; у друштво су ушли нехришћански обичаји који омладину развраћују по њеном изласку из школе. И није онда чудно што се, по речи Божијој, ионако мали број изабраних, у наше време показује још мањим. Јер, већ је и дух времена противхришћански! А шта ће бити даље? Ако се код нас не измени начин васпитања и ако се не измене обичаји у друштву, све више и више ће слабити истинско Хришћанство, и најзад ће сасвим нестати.
Остаће само име хришћанско, а духа хришћанског неће бити. Све ће испунити световни дух. Шта да се ради? Треба се молити… Свети Теофан Затворник
У недељу двадесет и осму по Духовдану, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у Ариљу, уз саслуживање свештеномонаха и свештенођакона Епархије, и у својој беседи Владика је закључио:
На жалост као онда у Јеванђељу што се каже да се многи изговарали да не могу доћи, тако и данас многи и ако се називају Хришћани, па и Православни Хришћани, ретко када долазе у недељу, ретко када се припремају за Свету Тајну Причешћа, за ту богату вечеру коју је Господ Бог припремио. Та прича говори браћо и сестре да постоји неки узвишенији циљ, од земаљских потреба од земљских послова, од земаљских брига, које нас притискају свакога дана. Бринемо се много, а једно је само потребно каже Господ. Потребно је слушати заповести Божије, живети по њима и чувати се од греха. Чувамо се од греха колико можемо, али ипак као слаби људи грешимо, и зато је Света Црква установила Свети пост пред велике празнике Божић, Ускрс, Петровдан и Госпојину, да би се у то време макар сетили своје душе, да би погледали садржај своје душе, шта се у њима накупило, да то исповедимо у Светој тајни покајања и исповести и онда да дођемо на гозбу на вечеру коју је домаћин припремио, а то је да се причестимо Светим телом и крвљу Господа Христа.
Након Свете Литургије, трпезу љубави за све присутне приредио је протосинђел Агапит са својом братијом у Христу.
Инфо служба
Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.