Недеља о митару и фарисеју у манастиру Свете великомученице Марине у Дудовици

У Недељу о митару и фарисеју, 23. јануара/5. фебруара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Свете великомученице Марине у Дудовици. Епископу Артемију су на Литургији саслуживали: архимандрит Варнава, јеромонах Јаков и јерођакон Паладије. Литургији је присуствовало око 70 верника.

Након Свете Литургије Владика Артемије се присутном народу обратио архипастирском беседом:

“Зашто фарисеј отиде кући неоправдан кад је имао добра дела? Он што је говорио није лагао. Он је постио два пута у недељи, давао је десетак цркви, није чинио разбојништво, није био разбојник, није чинио прељубу, није чинио неправду никоме, а ипак није отишао оправдан. Шта је то уништило његова добра дела? Управо та његова сујета и гордост, што се он хвалио тим својим делима. Хвалио се не пред људима, него пред Богом који њих зна, али откуда такав став тога фарисеја? Од гордости, браћо и сестре. Гордост је узрок свих осталих грехова, мајка свих осталих грехова и где се она усели у душу човека, онда она упропасти све оно што је духовно, што је божанско, што нас приближава Богу.

А цариник, зна се ко су они били, као и данас – они који скупљају порезе од народа за државу али понешто и за себе. Зато су цариници у то време, у јеврејском народу били веома презрени људи. Сматрали су се јавним грешницима, који, ето, на неправедан начин стичу неко своје богатство. Дакле, он је био цариник, али имао је нешто што фарисеј није имао. Имао је смирење. Био је свестан својих грехова, био је свестан своје немоћи, свога духовног сиромаштва, и зато није се усудио да подигне ка небу очи своје, него само се тукао у груди своје и говорио: “Боже, милостив буди мени грешноме!“ Та његова скрушена и смирена молитва њега је у ствари оправдала. То је пут спасења. Каже свети Григорије Богослов: “Спасење је у смирењу.“ Најкраће речено, спасење је смирење. Онај ко не смири себе у овоме животу, он не може ући ни у Царство Небеско, као што фарисеј није отишао кући оправдан.

Господ је често пута у своме Јеванђељу наглашавао врлину смирења као нешто супротно гордости, зато је и ставио у својој беседи на гори као прво блаженство: “Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство Небеско.“ Сиромашни духом то су, у ствари, смирени људи који се ничим не хвале, ничим не истичу, не стављају себе испред других него себе сматрају нижим од свих осталих. И гле, они већ имају Царство Небеско овде на земљи, а када пођу са ове земље онда су пред њима отворена врата Царства Небескога и врата вечнога и блаженога живота“.

Уследила је трпеза љубави за све присутне.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.