У Недељу по Богојављењу, 11/24. јануара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог архиђакона Стефана у Ариљу уз саслужење: Његовог Преосвештенства Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима, протосинђела Агапита (Бичанина), протосинђела Дамјана (Ковачевића), јереја Славена (Стевановића), јерођакона Пајсија (Марковића) и јерођакона Георгија (Радојичића). Литургији је присуствовало око 150 светосаваца. Неки од њих су се на Литургији сјединили са Господом кроз Свето Причешће.
Након Свете Литургије надахнутом архипастирском беседом верном народу обратио се Владика Максим. У својој беседи Владика је поред осталог рекао:
„Богочовек Христос нама, кроз Своје јављање и проповед Своју, није оставио само најсавршенију, најузвишенију науку и ту хришћанску етику којој нема премца у овоме свету, већ нам је оставио и Своје божанске силе како би укрепљивани њима ми могли те узвишене свете заповести Његовог Светог Јеванђеља да вршимо, јер Господ зна да смо ми људи слаби и немоћни. И ма колико да знамо шта је то добро, често ипак то добро не чинимо, јер смо слаби и раслабљени грехом и палошћу нашом.
Монаси су углавном били носиоци исповедања вере Православне и очувања вере Православне. Тако је било у време Светог Теодосија, тако је, како видимо, и данас. Наравно, да би монаштво постојало мора да има континуитет свог постојања овде на земљи. Ми видимо да Господ то у нашој епархији обилато дарује. И синоћ је овде обављен узвишен свети чин монашког пострига. Монаси сами својим постојањем сведоче да је жива та реч Божија, реч јеванђелска тиме што свој живот њој посвећују. И најубедљивија, најуверљивија проповед јесте управо сам тај монашки живот и монашки подвиг, то је најуверљивија проповед Светог Јеванђеља. И синоћ је некадашњи брат Давид, а сада монах Артемије управо то потврдио. Велико је укрепљење када Господ умножава број монаха, велико је укрепљење за нас монахе и за свеукупно – Цркву. Монаси су, можемо слободно рећи, на тој првој линији фронта у духовној борби и то је одсудна борба за спасење наших душа у ово време и за очувања праве вере, за очување Цркве Божије.“
Уследила је трпеза љубави за све присутне.
Инфо служба
Све беседе Хорепископа Максима налазе се овде.