Недеља Самарјанке у манастиру Св. Марине у Дудовици

Четврта недеља после Васкрса назива се Недеља Самарјанке. Назив је добила по јеванђелској причи о жени Самарјанки која се у ову недељу чита на Светој Литургији (Јн. 4, 5-42). Жена Самарјанка из поменуте јеванђелске приче је Света Мученица Фотина. Поверовавши у Господа Христа Света Фотина је проповедала Његово Јеванђеље у Африци (Картагена). Због своје вере у Васкрслог Господа Христа и проповеди Јеванђеља мученички је пострадала у Риму у време цара Нерона. Њен спомен Света Црква слави 20. марта/2. априла.

У Недељу Самарјанке, 1/14. маја, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Свете Великомученице Марине у Дудовици уз саслужење: архимандрита Варнаве (Димитријевића), јереја Жељка (Јовановића) и јерођакона Паладија (Матића). Литургији је присуствовало око 60 светосаваца, од којих се један број сјединио са Господом кроз Свето Причешће.

У својој архипастирској беседи Владика Артемије је, тумачећи јеванђелску причу о жени Самарјанки, поучио своју паству:

“Жена Самарјанка, чим је приметила да има пред собом необичног човека, пророка, одмах прелази на питања која су њу мучила, на питања вере – показује велико интересовање, и каже: „Ви Јевреји кажете да се треба молити Богу у Јерусалиму, а наши преци Самарјани кажу да се треба молити на гори Гаризиму. Где је правилно да се молимо Богу?“ Дакле, постоји једно суштинско питање жене Самарјанке: Где се треба молити Богу? И Господ разрешава ту њену недомицу, а и свих нас, рекавши да се Богу може молити свуда и на сваком месту, јер долази време када се неће молити ни у Јерусалиму ни на гори Гаризиму, него свуда и на сваком месту. Јер тамо где се Бог налази, а Бог је свуда присутан, тамо се може Богу молити.

Зато је потребно да и ми покажемо ово интересовање за питање вере као што је показала жена Самарјанка која је своју веру посведочила и пред римским царем Нероном и пострадала за своју веру и постала равноапостолна мученица Фотина којој је данас ова недеља по Васкрсу посвећена.

Дакле, нека она буде и наш апостол данас. Да схватимо и знамо да ништа важније нема од питања наше Вере, од наше Вере, од њене истинитости, од њене чистоте и да се трудимо у животу своме да по тој Вери нашој живимо, да ту Веру проповедамо неокрњену, неупрљану, неизмењену и да је преносимо на наша млађа поколења, на нашу децу и омладину како би се име Васкрслога Господа славило у нашем народу док је света и века.“

После Свете Литургије уследила је трпеза љубави за све присутне.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.