Недеља седамнаеста по Духовдану у Нишу

„И као штo Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне син Човечији, да сваки који верује у Њега не погине, него да има живот вечни (Јн. 3, 14-15). Вера у Сина Божијег, који је разапет ради нас, јесте сила Божија за спасење, јесте живи извор оживотворавајућих наравствених стремљења и намера. Она је прималац обилне благодати Светог Духа, која увек у срцу пребива, као и сакривених наилазака благодати који се у право време, у часу невоље, шаљу одозго.

Вера садржи убеђења која привлаче Божије благовољење и силу одозго. Једно и друго заједно и јесте стицање вечног живота. Док је овај живот целовит, Хришћанин се не колеба, јер се прилепљује за Господа и један је дух са Њим. Господа, пак, ништа не може победити. Због чега се, онда, ипак пада? Због слабљења вере. Слабе хришћанска убеђења, слаби и наравствена енергија.

По мери тог ослабљења, благодат се истискује из срца, и рђави позиви подижу главу. У одређени час долази до сагласности са њима и – ето пада. Ти, ипак, будно чувај веру у свој њеној ширини и нећеш пасти. У том смислу свети Јован и говори да рођени од Бога не чини грех (1. Јн. 3, 9).“ Свети Теофан Затворник

У седамнаесту недељу по Духовдану, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у Нишу, у Катакомби посвећеној Светом Архангелу Михаилу.

У својој беседи Владика Артемије се осврнуо на Јеванђељску причу о жени Хананејки:

„И данашње Јеванђеље износи један потресан догађај из Његовога живота из Светог Јеванђеља када Господ иђаше са мноштво народа једна жена Хананејка, каже, приступи говорећи: Помилуј ме сине Давидов јер кћер моју веома мучи ђаво. Њена кћер је била ђавоимана, била је бесомучна, била је што каже наш народ без ума значи луда. И мајка не тражи никакву милост за себе од Господа Христа, њена молитва је упућена за њену ћерку која је несвесна која и не зна да се моли, која и не зна ни ко је ни шта је. И Господ на такву њену молитву не рече ништа. Да ли је могуће да је Господ био толико неосетљив према болу ове јадне мајке? Не! Него је Господ хтео да то искористи за поуку осталима.“

Након Свете Литургије уприличена је трпеза љубави, коју је спремио настојатељ Катакомбе јеромонах Јован, са својом у Христу братијом.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.