У Недељу сиропусну Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру светог Јована Крститеља у Љуљацима уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Варсануфија (Стошића) и јерођакона Паладија (Матића).
Литургији је присуствовало око стотину верника. После Свете Литургије Владика Артемије је пререзао славски колач јеромонаху Мартинијану, који је своје монашко име добио по Преподобном Мартинијану, светитељу кога је Света Црква прослављала тога дана. У својој архипастирској беседи Владика је поучио своју паству о начину повратка изгубљеног Раја:
„Ми се данас налазимо пред вратима тога закључанога Раја и треба да уђемо у њега. Како? Где нам је кључ? Како да отворимо врата Раја? Исти кључ, браћо и сестре, којим је Рај закључан, тим истим кључем ми данас откључавамо тај Рај и улазимо у њега. Адам је изгубио Рај нарушавњем поста, а ми задобијамо Рај држањем поста. Зато је ова света недеља постављена пред сами почетак Светог Великога Поста који нас припрема за улазак у Рај. А Рај то је уствари Васкресење Христово и наше васкрсење са Њим. Зато се ми припремамо да уђемо у тај Рај постом и молитвом, светом тајном покајања и исповести. Јер нема човека да живи а да не греши у овоме животу, па је зато Господ знајући слабост наше људске природе одредио и одговарајући лек како да се против греха боримо и како да душу своју чистимо. Нема другога средства и начина, нема другога детерџента којим бисмо могли душу своју да оперемо и очистимо сем свете тајне покајања и исповести. Дакле пут спасења, пут уласка у Рај је исти онај којим је Рај изгубљен. Нама данас изгледа то тешко, изгледа нам немогуће. Није! Господ је у данашњем Светом Јеванђељу рекао како је лако задобити спасење. Оно се налази у нашим рукама. Јер каже Господ: „Ако ви опраштате грехе ближњима својима и Отац ваш Небески опростиће вама грехе ваше.“ И с друге стране: „ Ако ви не опраштате грехе ближњима својима у односу на вас, дакле онда и Отац ваш Небески неће опростити вама греха ваших.“ Ето то је сав пут спасења. Зар је то тешко помирити се са братом, затражити опроштај и опростити и ти њему и он теби да бисмо опроштени и збратимљени кренули заједно путем спасења. И тада можемо да очекујемо да Господ опрости нама грехе наше који су неупоредиво и неизмериво већи од греха било ког човека према нама, који нас је нечим увредио, ожалостио, оштетио и било шта друго. Ми далеко веће грехе имамо према Оцу своме Небескоме почевши од Адама па до данас. То је наша непослушност према заповестима Божијим, према Закону Божијем“.
После сечења славског колача и пригодне беседе, приређено је послужење за све присутне вернике.
Уредништво
Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.