Почетна / БОГОСЛУЖЕЊА / Катакомбе / Недеља Светих Отаца (Оци) у Бадовинцима

Недеља Светих Отаца (Оци) у Бадовинцима

Последња недеља пред Божић назива се Недељом Светих Отаца. Посвећена је старозаветним праведницима, Христовим прецима по телу. То су били хришћани пре Христа који су испунили Јеванђеље Христово. Живели су вером у долазећег Месију – Христа Спаситеља. У нашем народу се ова недеља назива „Оци“. 
У Недељу Светих Отаца, 19. децембра/1. jaнуара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Краља Милутина у Бадовинцима, уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), јеромонаха Симеона (Весића), јеромонаха Саве (Мирковића) и јерођакона Паладија (Матића). Литургији је присуствовало око стотину верника. Неки од њих су се причестили Светим и Животворним Тајнама Христовим.

У својој веома надахнутој архипастирској беседи Владика Артемије је поучио своју паству:

“Данас је недеља пред сами Божић која је посвећена светим оцима старозаветним, а чија имена смо чули данас у Светом Јеванђељу која се ређају и помињу од Аврама па до Господа Христа. Ти старозаветни праоци су, пре доласка Господа Христа, како каже њихов тропар, били утврђење вере. Они су, дакле, живели вером коју су добили од Господа, коју су добијали преко светих пророка. Они су живели том вером којом и ми данас живимо, с том разликом што су они веровали у Месију, Спаситеља Христа који ће доћи. Нису се удостојили да Га дочекају, да Га виде, али су веровали у Њега и том вером се спасавали. Том вером су они чинили велика чуда у Старом Завету, затварали уста лавовима, погасили огањ у пећи вавилонској и многа друга дивна чудеса, том истом вером којом ми данас живимо. С тим, што су они веровали у Христа који ће доћи, а ми верујемо у Христа који је дошао, и који нам се јавио као Богочовек у телу, живео са нама људима, родио се као Богомладенац витлејемски, живео са људима, учио људе, пострадао од људи али и васкрсао, и тиме извршио мисију коју је добио. При своме рођењу добио је име Исус што значи Спаситељ. Он је једино име под небом којим се људи могу спасти. Он је Спаситељ рода људскога, не једног народа, не једне генерације, него свих људи од Адама до последњега човека на земљи који ће живети. Наравно, он је спасење извршио за све људе, али ипак се сви не спасавају. Једном приликом Господ је рекао у дивној причи својој о званицама на свадбу да је много званих али мало изабраних. Кад каже много званих, ко су ти многи који су позвани на гозбу Царева Сина? То су сви народи, пре свега сви они који себе називају Хришћанима, који су добили то име од Господа Христа. Али, мало је изабраних. Значи, нису сви они који су изабрани, који су звани, они који наслеђују Царство Небеско, него само они који су изабрани, а изабрани су они који прихватају веру у Господа Христа, у Његов долазак у телу људском на земљу, верују Његовим речима, живе по Његовим заповестима, чине добра дела, кају се за своје грехе, и тиме делима својим показују да су они управо постали Христови ученици, да су се одазвали на Његове речи: “Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде. Ми, вршећи заповести Божије, живећи по Јеванђељу Христовоме, ми у ствари носимо крст свој у своме животу овде, прихватајући све оно што Бог допусти да нам се деси у животу као дар и милост Божију. И тако чинећи заповести Божије, вршећи врлине хришћанске, које је Црква одредила и поставила пред нас људе, а то је и молитва, и пост, и смирење, и трпљење, и милосрђе према ништима, према убогима и све остале свете врлине, браћо и сестре, чиме ми сведочимо да смо се заиста одазвали на позив Христов и да смо кренули за њим“.

Након Свете Литургије Владика Артемије је доделио захвалницу добротворима Луки и Ранки Дакић из Торонта (Канада).

Уследила је трпеза љубави за све присутне.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.