ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
Захваљујемо Православној браћи из Молдавије који су овим чином показали високу Православну свест и самосвест, јаку веру, спремност за сведочење Вере и доследно следовање догматском учењу – да је Црква Једна!
У питањима Вере није одржив изговор – не можемо се мешати у ствари друге Помесне Цркве, то су унутрашње ствари сваке Помесне Цркве, које она мора сама решавати!
То је управо жеља екумениста, да се тело Христово раздели на делове, јер ће се, сматрају, тако лакше обрачунати са Православнима у свакој Помесној Цркви. Али, Вера је једна, као што је и Црква једна, и стога не може бити члан Цркве онај ко има другачију Веру, ко верује и учи другачије од Учења Цркве! Отуда и не може бити општења са Папистима докле год не одступе од догматских заблуда у које су упали, и не врате се Истини Цркве. Нити је њихово свештенство исправно, нити друге Свете Тајне. Нити је апостолско прејемство очувано, јер апостолско прејемство подразумева непрекинути континуитет Вере са Апостолима, исту и непромењену Веру коју су нам Апостоли предали. Променивши Веру, уневши новачења у Апостолску Веру, Паписти су прекинули и обеснажили и апостолско прејемство, и одвојили се од Цркве.
Стога све, само не Православно, може бити сматрање, титулисање и обраћање Папи Римском као Епископу Рима! Признајући свештенство Папи, признаје се свештенство свим бискупима, кардиналима, фратрима; признају се Свете Тајне крштење, венчање, Причешће, итд, које они врше.
Једино још што је преостало, то је признати папски Примат; тиме ће се признати и непогрешивост човека Папе! И зато је то једина (централна) тема римокатоличко-православног дијалога данас, који се води у оквирима Мешовите Комисије за Дијалог – доћи до признања папског Примата и признати Папу за главу Цркве!
Али, Глава Цркве је Христос, и нико други не може то изменити. Сви такви покушаји воде у пропаст. Отуда и такво противљење Црквене пуноће у Помесним Православним Црквама дијалогу који се води са Римокатолицима, тенденцији да се дође до наметања папског Примата Православнима и унијаћења Православних.
Чин Патријарха Иринеја, посетом синагоги и учешћем у јеврејским обредима, изазвао је згражање Православних у читавом свету, и захтеве да се врати канонски поредак у Цркву.
У временима када је права Вера угрожавана, будне Православне савести увек су упозоравале на опасност и позивале на отпор. Тако је и данас.
Православно Друштво
„БЛАЖЕНА МАТРОНА МОСКОВСКА“
Митрополија кишињевско-молдавска
17.12.2010.
Отворено Обраћање свим Предстојатељима
Помесних Православних Цркава
Ми, Православни верници Молдавије, дубоко смо осрамоћени и огорчени антихришћанским гестом Српског Патријарха Иринеја (Гавриловића) који је 9. децембра ове године упалио ханукалну свећу у Београдској јудејској синагоги. Тужни због овог отпадничког поступка Патријарха, сматрамо да он не сме да прође без одговарајуће реакције свештеноначалија свих Помесних Православних Цркава.
У име свих верујућих молимо Вас да не прођу незапажено канонска одступања Српског Првојерарха:
„Ако који клирик или световњак пође у синагогу јудејску или јеретичку да се моли, нека буде сргнут и одлучен“ (Правило 64. Светих апостола);
„Ако који епископ, или презвитер, или ђакон, или други из имена клирика буде постио заједно са јудејима или светковао са њима њихове празнике, или примао од њих њихове празничне дарове, као пресне хлебове или што слично, нека буде свргнут. А ако то учини световњак, нека се одлучи“ (Правило 70. Светих апостола);
„Ако који хришћанин принесе уља у светилиште незнабожачко, или у јудејску синагогу, или свеће пали кад су празници њихови, нека се одлучи“ (Правило 71. Светих апостола);
Учествујући у јудејском ритуалу паљења ханукалних свећа, Патријарх Иринеј не само да је прекршио свете каноне Православне вере, него је и издао своју православну паству, јер „онај који туђу веру хвали, тај се над својом изругује“ (Преподобни Теодосије Печерски).
За нас, православне вернике Молдавије, православна Србија је увек била пример отпора и непоколебљиве вере у борби за своју Отаџбину. НАТО бомбардовање мирне браће Срба, наносило је бол нашим срцима. Невоље и страдања наше православне браће биле су и нашe невоља. На свакој Божанственој Литургији свештеници из Молдавије су заједно са својом паством у молбама Господу, молили се и да дарује мир многострадалном народу српском. Колико је страдалника, мученика, исповедника, простих невиних људи, било убијено у тој неравноправној борби са силама зла. Најбољи синови Србије положили су своје главе за Веру Православну и за Отаџбину.
Зато видети како после свих тих проливених суза и крви, страдања и жртава, глава Српске Православне Цркве пали свећу издаје своје вере и свог рођеног народа, свећу робовања новим господарима, је још теже, него видети бомбардовање: зато што су тада убијали тело народа, а сада убијају његову душу. Нека не буде тога!
„Блажена Матрона Московска“
Молдова
Председник
Лариса Бурке
17. децембар 2010, на дан празновања светог Генадија Новгородског
{gall}galerije/moldavija{/gall}
