Обрезање Господње, Свети Василије Велики и Нова година у Барајеву

Троструки празник – Обрезање Господње, Свети Василије Велики и Нова година, свечано је прослављен у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, уз саслужење: Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наумa, протосинђела Варсануфија (Стошића), протојереја Жељкa (Марића), протосинђела Иринеjа (Ристића), протосинђела Игњатија (Станића), јереја Бранка (Јованчевића), јерођакона Пајсија (Марковића), јерођакона Онуфрија (Ђурђева) и јерођакона Дионисија (Морачанина). Литургији је присуствовало око 200 верника.

По завршетку Свете Литургије одслужен је молебан пред почетак Нове године. Након молебана владика Максим је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које је у част светог Василија Великог принео владика Наум, свечар светог Василија. Молебану и резању славског колача присуствовао је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије.

Потом се Владика Максим веома надахнутом архипастирском беседом обратио присутном народу. У својој беседи Владика је о празнику Обрезања рекао:

“Након Његовог чудесног рођења, оваплоћења, примања људске природе, људског тела и душе, Он је благоизволео да се на Њему испуни сав старозаветни закон и правда, јер је сам посведочио касније и рекао “Нисам дошао да укинем закон него да испуним.“ И он је још у осми дан почео да испуњава тај закон и правду старозаветну, тиме што се по телу обрезао како то јеврејски старозаветни Мојсијев закон и обичај налаже. Читав Стари Завет и све уредбе у њему, сви обреди и обичаји које су Јевреји држали по Мојсијевом закону, била је својеврсна духовна зора која је најављивала појаву Христа, Сунце Правде, оваплоћеног Месију. Дакле, читав Стари Завет био је заправо, у симболичком смислу, она Витлејемска звезда која је Јевреје као касније мудраце водила до Витлејемске пећине, до оних јасала у којима се оваплотио Бог, оваплотио се Јединородни Син Божији, примио нашу људску природу, очистивши је од свакога греха, обоживши је, спасавши је.“

О великом светилнику Цркве Божије, светом Василију Великом:

“Свети Василије Велики није само бранио већ је и одбранио и утврдио Веру Православну и Цркву Православну. И зато је посебно он, а скупа са њим и сви свети исповедници Вере, основ наше наде да ће Црква и ову данашњу буру која се подигла на њу победити. Да ће Вера Православна, молитвама ових светих угодника, заблистати. Да ћемо молитвама светог Василија Великог и осталих светих отаца исповедника и утемељитеља Вере Православне и ми истрајати у тој борби, показати се достојнима наследницима тог најдрагоценијег бисера Вере истините који су они чували и очували и нама у аманет, у наслеђе предали.

О смислу прослављања Нове Године:

“Сваки нови дан, јесте дан милости Божије. По речима светог Василија Великог ‘Време је продужено трајање.’ И тако Господ продужава дане и године нашег животе, тиме показујући Своју милост, дарујући нам време, продужујући тај рок, да се у том времену које нам дарује, ми припремамо за живот вечни и Царство Небеско. Дарује нам време не да би га залуд трошили већ да би се у том времену трудили у побожном животу. Трудили да живимо у Вери Православној, трудили у покајању, у исповедању наших грехова, у превазилажењу наших слабости, у свему ономе што налаже Вера Православна, што налаже Црква Божија, чему нас уче сви свети угодници Божији, па и свети Василије Велики међу њима.“

Након беседе Владика Артемија је благословио облачење подрасника искушенику Миловану Чворовићу из Београда

Уследила је трпеза љубави за све присутне. Трпези љубави је присуствовао и Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај. Овом приликом је хор „Преподобни Јустин Ћелијски“ извео пригодни програм.

Инфо служба