Почетна / БОГОСЛУЖЕЊА / Катакомбе / Обрезање Господње, Свети Василије Велики и Нова година у Барајеву

Обрезање Господње, Свети Василије Велики и Нова година у Барајеву

Троструки празник – Обрезање Господње, Свети Василије Велики и Нова година, свечано је прослављен у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење Његовог Преосвештенства Хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја, Његовог Преосвештенства Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима и Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума и више свештенослужитеља епархије. Литургији је присуствовало око 200 верника.

У току Литургије Владика Ксенофонт је у чин протосинђела рукопроизвео сабрата поменуте обитељи јеромонаха Пајсија (Марковића).

По завршетку Свете Литургије одслужен је молебан пред почетак Нове године. Након молебана Владика Николај је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које је у част светог Василија Великог принео Владика Наум, свечар светог Василија.

Потом се Владика Ксенофонт архипастирском беседом обратио присутном народу:

„Управо како нас учи свети отац наш Јустин Ћелијски о светом оваплоћењу да су непријатељи Христови и непријатељи Божији управо ти који хоће Христово разоваплоћење и тиме увео ту рјеч у теологију, у теолошку терминологију, теолошки рјечник. Још једна од великих и дивних рјечи и дивних учења нашега дивнога оца, нашега духовнога деде, а оца нашега дивнога старца Владике Артемија. Дакле, безбожни запад и безбожна Европа, говорио је, и сви безбожници редом хоће Христа да разоваплоте и томе су се трудили сви јеретици, сви богоборци, богомрзци од почетка Цркве Божије до дана данашњега, па је први богомрски Арије тврдио да Христос није Бог и тиме разоваплоћавао Христа Богочовјека. Након њега се појавили и други јеретици несторијанци, поменух монофизите и сви остали до велике јереси која се на западу појавила –  папистичка, а касније њеног исчадија протестантске јереси и из њих  пониклих многих и многих јереси до дана данашњег. А ми заиста, држимо се тврдога учења Цркве Божије која је Христос – Истинити Бог и истинити човјек.
Дивни светитељ кога данас прослављамо, кога наш драги владика Наум слави као своје крсно име, као своју крсну славу, па му и пресекосмо колач и овом приликом честитамо му да на многе године прославља светога заштитника свога заштитника своје породице, свога личнога заштитника светога Василија Великога архиепископа Кесарије кападокијске. Велики светитељ и велики учитељ Цркве који је како кажу црквене пјесме, ту неизрециву премудрост тајне божанства поцрпао и источио људима као живоносну,  као животворну воду. Та животворна и живоносна вода која из самога Христа излажаше из тога извора воде живе, била је на укрепљење и на освјежење нама вјернима православним хришћанима.
Ето читали смо овај молебан да Бог благослови почетак новога љета, да Бог благослови почетак новога круга, новога круга у том једном линеарном течењу времена. Знате и сами, браћо и сестре, да је време створено и има свој почетак. Као што има свој почетак, тако ће имати и свој крај при ономе другоме доласку Христовом, ономе дивноме великоме дану када трубе на небу затрубе, а Господ као муња од истока на запад дође и покаже се и дође да суди живима и мртвима. Тај дан ишчекујемо, тај дан ће бити крај времена и крај земље и неба каквог постоје, него како нас учи Свето Писмо, биће ново небо и нова земља.“

Уследила је трпеза љубави за све присутне.

Инфо служба