Ограђивање у Русији

Три свештеника Руске Цркве обратила су се писмом Патријарху Кирилу и обавестили га да, због њихових анти-канонских чињења, примењујући 15. канон Прво-Другог Сабора, престају са његовим помињањем на богослужењима и примењују праксу ограђивања, предвиђену Канонима и посведочену Предањем Цркве у случајевима када Епископи од чувара Вере постају њени кваритељи.

Реакција је била непосредна; одмах наредног дана (1. априла) надлежни Митрополит Николај донео је одлуку о забрани свештенодејства и разрешењу са свих дужности; тројица свештеника налазе се под претњом рашчињења уколико не одустану од своје намере.

Према сведочењу протојереја Сергеја Кондакова њихов прогон је одмах започео.

У интервјуу за сајт www.portal-credo.ru о. Сергеј нас упознаје да је, заједно са породицом, избачен из куће, започела је клеветничка кампања која се не ограничава само на њих, него обухвата и њихове породице, од њихових дојучерашњих пријатеља свештеника тражи се да их осуде, да их извргну руглу, да их називају расколницима…

„Ми само желимо да нам дозволе да исповедамо Православну Веру онако како су нас учили Свети Оци и Учитељи Цркве“, наглашава о. Сергеј, и није могуће да нам „Патријарх Кирил намеће своје схватање Православља“, додајући да „нам пишу и јављају се људи из свих крајева наше државе, и духовна лица, и прости људи, чак и атеисти, и подржавају нас. То нас радује. Ми ипак нисмо очекивали да ће бити таква реакција“.

О. Сергеј нас такође упознаје да је „нови свештеник у недељу служио у пустом храму, а верници су се молили заједно са мном, јер забрану свештенодејства сматрају неканонском, и неделотворном. Тако да ми продужавамо своје свештеничко служење“.

На крају о. Сергеј поручује да „уколико се ситуација буде развијала тако као што се данас развија у Московској Патријаршији, то ће нас све одвести у катастрофу. А ми не желимо да своју духовну децу доведемо до катастрофе“.

Наслови и нумерација у писму три свештеника начињени су од стране Инфо службе Епархије рашко-призренске у егзилу.

{flv img=“avrimg/8svkjb.png“}nepominanie{/flv}

Мир вам, драга браћо и сестре. Данас вам се обраћамо писменим путем, пре него што пошаљемо писмо Његовој Светости патријарху московском и целе Русије, Кирилу, јер често чујемо питања: „Зашто ћути патријарх, зашто не даје одговоре на искушења нашег времена, зашто у Цркви у последње време видимо праве нереде разних „новотараца“?“ То не може а да нас не забрине.

Поред мене је свештеник Александар Малих, свештеник Саборног храма Светог благоверног Александра Невског. Отац Александар – докторант богословља, познати историчар Цркве, аутор изузетних радова везаних за историју епархије ижевске и удмуртске.

Отац Михаил, старешина цркве Преображења из села Јагул и старешина храма Светог Василија Великог. Отац Михаил је један од најпоштованијих свештеника наше Епархије. Упркос својој младости, он је заслужио велико поштовање међу различитим слојевима људи – својим ревносним служењем, и не само парохијским деловањем, већ и активно учествујући у раду са војском и затвореницима, и у образовању младих људи.

И ја сам грешни, прота Сергеј Кондаков, старешина храма Светог Николе у селу Завиалова, руководилац Одељења за односе са оружаним снагама, и Савета за спровођење закона, члан удмуртског Дома.

Све ово говоримо, да схватите да правимо веома смео чин, не у намери да створимо неку врсту личне рекламе, не да се бавимо неким личним проблемима. Напротив, верујемо да ћемо праве проблеме имати после овог обраћања, али ипак, превазићићемо страх, обратити се патријарху, за добробит Цркве, за добро Русије, за спасење душа сваког од нас.

Следи писмо патријарху

Ваша Светости!

Д И Ј А Г Н О З А

Свесни своје недостојности, aли ипак мотивисани осећајем бриге за своје стадо и његово лично духовно спасење, одлучили смо да Вам напишемо ово отворено писмо.

Милошћу Бога и молитвама Новомученика и Исповедника руских, падом богоборног комунизма, милиони људи дошли су у наручје Мајке Цркве.

Али, руку на срце, морамо признати да се није у пуном смислу догодио духовни препород код већине нашег народа.

Напротив, велики број наших људи су у још горем стању него што је био пре 20 година. Главни узрок који прети да уништи Русију је духовни и морални катастрофални пад.

И онда се поставља питање: „Зашто се није приступило рестаурацији православних храмова, оживљавању руске економије, војске, културе, породице?

Како у самом црквеном животу превазићи пороке, повезане са седамдесетогодишњим бољшевичким ропством“?

Ваша Светости, у последњих неколико година, заједно са крутом вертикалном моћи, у Цркви је изграђен мисионарски рад, који болно подсећа на „мисионарство“ које је преплавило Запад после 2. Ватиканског сабора. Колико вреди „мисионар целе Русије“ Андреј Курајев, када се некажњено исмева Канонима и Предању Православне Цркве?

Не може да не изазива нелагодност лакоћа са којом су дељене црквене награде и одликовања са ликовима светитеља, представницима власти и бизниса.

Неки би питали: „Који Орден Руске православне Цркве Московске Патријаршије би имао Краљ Ирод јудејски?“ Уосталом, познато је да се и он много залагао на изградњи и украшавању храма у Јерусалиму.

Нажалост, најјефтинија метода псевдопроповеди постала је норма црквеног живота. Зар морамо да поновимо тужно искуство католичког псевдо-мисионарства?

Да, „Жетва је у јеку, али je посленика мало“. Народу је потребна жива реч. Нама не требају пастири – каратисти, пастири – фудбалери, пастири – дизачи тегова, пастири – уметници, пастири – рок певачи, пастири – банкари. Нама су од виталнe важности потребни прави пастири, који сведоче Христа, не само речју, него и делом.

Зато нам је потребно да се ослободимо од паучине, која је покривала наш црквени живот у годинама комунистичке диктатуре.

Т Е Р А П И Ј А

1. Ми Вас позивамо да се повуче чланство Руске Православне Цркве – Московске Патријаршије из Светског савета цркава.

За многе, остаје нејасно зашто наша црквена јерархија није решена на овај корак, јер је улазак у Светски савет цркава дошао под притиском и вођством прогонитеља Хрушчова, чији је главни циљ био уништавање православних Русије. Сетите се великог теолога 20. века Светог Јустина (Поповића), који је говорио о немогућности учешћа у раду таквих организација са канонске тачке гледишта као што су Светски савет цркава и екуменски покрет у целини.

2. Молимо да се наша јерархија огради од свејереси последњег времена – екуменизма.

3. Такође, епископи и свештеници који су током екуменистичких скупова учествовали у заједничким молитвама са јеретицима, нека се јавно покају, јер апостолско правило каже: „Нека епископ, презвитер или ђакон, који се молио са јеретицима, буде свргнут; а ако им је дозволио да врше неку званичну службу, нека се одлучи од Цркве“ (45. Апостолско правило).

4. Ми чврсто захтевамо да се прекине процес сједињења, а под маском теолошких разговора и расправа као и других екуменских деловања, са огрезлим у јереси, Ватиканом.

5. Молимо, да Руска Православна Црква, и лично Ви Ваша Светости, браните свети спомен Светих Царских Мученика од очигледних лажи, које су мање или више дистрибуиране у нашој земљи и широм света.

6. Чврсто тражимо да престане слепа пракса срамног компромиса са властима и свих врста флертовања са тајкунима.

7. Ми чврсто тражимо, да се Ви, Ваша Светости, побринете да наш народ види, не само благослове и пољупце са представницима врховне власти, већ и прекор који ћете им упутити.

8. Снажно Вас молимо и да се побринете да они духовници који су годинама сарађивали са КГБ-ом изразе јавно жаљење и покајање пред Богом и народом.

9. Ми одлучно молимо да дође крај испадима свештенослужитеља, има их и високо постављених, који се предају срамним смртним греховима. Грех содомије, унедрен под покровитељством специјалних служби међу свештенослужитељима Mосковске Патријаршије, нажалост цвета, рушећи Цркву изнутра.

10. Тражимо да обратите пажњу на животе многих сеоских свештеника који живе на ивици сиромаштва, док значајан део свештенства живи у благодети овога света, „давећи“ се у раскоши.

11. Позивамо Вас – послушајте и глас наше браће и сестара који су остали са делом Руске Заграничне Цркве, не желећи уједињење са Московском Патријаршијом.

У њиховој критици има доста истине. Ако их саслушамо, то ће довести до правог уједињења две гране Руске Православне Цркве, заснованом не на компромисима, већ на Истини.

12. Препоручујемо Вам такође да будете први међу онима који кажу да неће прихватити Универзалну електронску картицу која представља претњу за нашу земљу и људе.

13. Ваша Светости, опростите на смелости, али угледајте се на мученика Ермогена Патријарха, Његову Светост Патријарха Тихона, Светог Марка Ефеског… Поведите наш народ, устремљен да се очисти од екуменизма, сергијанства, порока и свега тога што нам смета да идемо за Христом и Пречистом Његовом Матером.

14. Али пре тога Ви, Ваша Светости, треба да се покајете пред Богом и верним народом за те грехе.

15. Ми стога, грешни, смирено прекидамо Ваше помињање на богослужењима, сагласно 15. Канону Прво-Другог Сабора, и трећем Kанону Трећег васељенског сабора.

Не може да буде нашим „Великим Господином“ онај, који нас води по путу апостасије и уније са папистима. Не може да буде наш отац онај, који гази каноне Цркве и правила Светих Отаца.

2011. Велики Пост, Крстопоклона Недеља

http://www.3rm.info/10336-kliriki-izhevskoj-i-udmurtskoj-eparxii.html
http://narodinteres.ru/patriarxa-prizivayut-k-pokayaniyu.html