Опроштајно слово братства грчког манастира Преподобног Никодима Светогорца

Предлажемо богољубивој пажњи наших читалаца опроштајно слово Архимандрита Хризостома и његове братије, из манастира Преподобног Никодима Светогорца, метоха светогорског манастира Симонопетре код Пендалофоса, у северној Грчкој, којим су се опростили од блаженопочившег Епископа Артемија.

Братство Преподобног Никодима Светогорца у блаженопочившем Епископу Артемију, препознало је старца и духовника, борца за истиниту веру и чистоту православља још пре много година и трудило се све ово време да састрадава са прогоном, болом, патњом нападаног, клеветаног, осуђеног Старца-Исповедника и прогнаника, радо га примало у свој манастир, слушало његове беседе и напајало се његовим отачким и пастирским поукама, дивило се његовом неустрашивом подвигу смиреног ношења крста исповедања вере православне.

Благодаримо о. Хризостому и његовом братству на овим дивним, искреним и храбрим речима.

Уредништво

На данашњи дан, прије 60 година… (21/8. 11. 1960.)

(у спомен Преосвећеног Г. Артемија, Митрополита рашко-призренског и косовско-метохијског у изгнанству)

На данашњи дан, прије 60 година, свети Јустин Поповић чекаше пред Царским дверима храма манастира Светог Архангела Михајла у Ћелијама. И док се пјевао тропар: „Похитај да ми отвориш очинско наручје…“, са великом жељом, узбуђено и емоционално, тада још младић Артемије, преклонио је кољена пред стопама Светога и примио из његових чесних руку ангелску схиму. Ангели радошћу отворише небеске двери и узнесоше монашке завјете тадашњег младића Артемија пред престо Божји. А нови монах живљаше окружен љубављу и брижношћу свога Светог Старца, Преподобног Јустина…

Након 60 година, Ангели су поново отворили небеске двери и узнијели душу, сада већ старца Артемија, у славу Божију. Свети Јустин духовно је породио светог Артемија, а свети Артемије духовно је породио светог Харитона, Новомученика и Исповједника.

А ми данас умно приклањамо кољена пред тијелом светог Артемија, кога Бог обдари трпљењем, благошћу, милостивошћу, радошћу и трезвеношћу.

Преосвећени Старче и нови Светитељу Цркве Православне, био си од своје браће прогоњен, оклеветан, рашчињен и изопштен („Ничега се толико не плашим као Епископа, осим малобројних“, рече св. Јован Златоуст). Читав је твој живот био преиспуњен траговима мучеништва, љубави и правде ради. Твоја дјеца, монаси и монахиње и мноштво народа, остали су уз тебе, и сами прогнани, „процвјеташе“ у пустињи и дадоше живот безводним и необдјеланим душама свих оних који препознаше твој лик.

Немамо шта да ти принесемо, чесни Оче. Клањамо се твојим страдањима, стављајући у твоје дланове само једну сузу и један цвијет узбран од твојих врлина. Цјеливамо твоје чесне мошти и надамо се да ћеш као свети Златоуст, једног дана да се вратиш на престо историјске Митрополије рашко-призренске и косовско-метохијске. Тамо ћеш се срести са блаженим Харитоном, твојим духовним сином, који је спреман да те сусретне у слави Божијој.

Наше свештено братство, сви као један, умно се налазимо пред твојим светим моштима, цјеливајући побожно твоју чесну руку. И смирено просимо твој благослов, надајући се на твоје молитве пред свемилосрдним Богом.

Настојатељ

Свештене обитељи преподобног Никодима,

Архимандрит Хризостом

и са мном све у Христу братство

Свети Јерарше и Исповједниче Артемије, моли Бога за нас!

Са јелинског изворника: https://filoinikodimou.blogspot.com/2020/11/60-218111960.html?fbclid=IwAR2J35aLFMUvJdIY64mjdfjjvG_3SaX15PW_YI0AJv66LaUz2lEWL-UHrmI

посрбио

+Хорепископ липљански и ужички, Ксенофонт