Осам манастира у Молдавији стало на браник Светог Православља

Монаштво је у Цркви претходница и штит који прима ударце кнеза овога света и главна снага Цркве кроз молитву, подвиг и трпљење. У борби са јересима монаштво је било и ударна песница. Највећи ревнитељи Светог Православља били су из редова монаштва. Тако је било до сада, тако ће бити до краја века. Свети Оци благовесте: Свет опстаје на молитве монаха. Када нестане монаштва, јереси ће потопити свет и наступиће Страшни суд.

Господ је и нашем нараштају дао богољубиве монахе, ревнитеље за чистоту Вере, „кротке лафове Истине Православља“. Сви они, у ово претешко време борбе са свејересју екуменизма, подижу свој глас и указују на пагубне последице пристајања на јерес и оступања од Светог Предања. На тај начин избегавају осуду због ћутања и примају венце исповедништва. Монах који данас не подиже свој глас против екуменизма није монах Христов него светољубац.

Један светли пример богоугодне борбе монаштва за чистоту вере недавно је засијао у Молдавији. Овде је 31. марта 2016. године,  монаштво осам манастира Унгенско- Ниспоренскe епархијe (Молдавска Православна Црква Московске Патријаршије),  упутило  апел свом надлежном Епископу Г. Петру (Мустјаце), да стане на браник  Православља, тј. да заштити Цркву од новотарија и свејереси екуменизма. У супротном, поручују „кротки лафови Истине Православља“, – „престаћемо да помињемо архијереја и патријарха који нама руководе, примењујући 15. правило Двократног Цариградског Сабора“.

На апел монаштва, Епископ Петар је одговорио својим писмом у коме је апеловао да се: осуди јеретички «светски савет цркава», исправе припремна документа «Свеправославног сабора» и да се строго одржава светоотачки дух и црквена традиција осуде екуменизма. У закључку обраћања монаштву Владика је нагласио:

«Као резултат састанка са свим настојатељима и настојатељицама манастира наше епархије, донета је одлука да и надаље помињемо јерархе Цркве, али у знак протеста због докумената Свеправославног Сабора до његовог почетка да објавимо стање свеопште молитве на целој територији Унгенско-Ниспоренске епархије».

Оба писма доносимо у наредном прилогу.

Уредништво

Писмо настојатеља и настојатељица осам манастира Унгенско-Ниспоренскe епархијe надлежном архијереју

Његовом Преосвештенству Петру,
Епископу Унгенском и Ниспоренском

Преосвећени Владико Унгенски,

Чврсто смо уверени да сте Ви истински Архипастир, који се у духу љубави и пожртвованости брине о старим монашким обитељима и о свим православним Хришћанима, који су Вам поверени на старатељство. С болом у души, ми настојатељи и настојатељнице манастира Унгенско-Ниспоренске епархије, као и монашке заједнице, будући да смо духовна чеда и чланови Цркве, узнемирени смо ситуацијом и провокацијама, које стижу на адресу Цркве и православне вере.

Од свега што се догађа у окриљу православне вере, нарочиту узнемиреност и забринутост изазива Свети и Велики Сабор Православне Цркве, који ће се одржати у периоду од 16. до 27. јуна 2016. године. 31. јануара 2016. године је састављен допис на име Вашег Преосвештенства и донета је резолуција са потписима свих настојатеља и настојатељница манастира Унгенске епархије. У резолуцији су наведене опасности, које нам прете.

Принуђени смо да признамо да су наше стрепње, описане у горе наведеном обраћању, у којем смо подржали резолуцију међународне богословске конференције «Међурелигиозни синкретизам», одржане 21-22. јануара 2016. године у граду Кишињеву, у потпуности биле оправдане. Као почасни гост и основни извештач позван је протојереј Теодор Зисис, професор богословског факултета Универзитета «Аристотел» града Солуна. Верници су се више пута обраћали црквеној хијерархији, али ипак нису били саслушани. При доношењу резолуције разматрана је чињеница да: «Кратка историја оног пута који је пређен ради организације и припреме сазива Светог и Великог Сабора, јасно сведочи о томе да су методологија његовог одржавања и тематика основних питања која су разматрана не само стране Православној традицији, већ су и свесно усмерене на то да се она преиспита или чак промени» (1). Такође је истакнуто да «у овој етапи нисмо сигурни да ће предстојећи Сабор моћи да постане истински непатворени логични наставак претходних Сабора и да ће одлуке, донете на њему, одговарати светоотачкој традицији и Светом Духу и да неће бити екуменистичке и посветовњачене» [2]. На жалост, ове активности су се наставиле и после објављивања припремних докумената [3] за такозвани «Свети и Велики Сабор Православне Цркве», без обзира на то што су архијерејима унапред подношене молбе и што се апеловало да не прихвате екуменистичко учење.

Треба истаћи ту чињеницу да су као резултат става и деловања Руске Православне Цркве с дневног реда скинуте теме као што су «Православни календар и датум празновања Васкрса». Не мења се учење о посту, не мења се богослужење, али на синодалном нивоу се прихвата јеретичко учење о екуменизму, и «уместо да се осуди и хитно пресече ова појава, Сабор индиректно као да је прихвата и јача. Очигледно је то заправо основна намена предстојећег Сабора» [4]. Заједно са светим Максимом Исповедником исповедамо да «у вери не постоје компромис и икономија, од којих зависи спасење људских душа» и не прихватамо јерес екуменизма, која се све више шири међу свештеним лицима и мирјанима и озлеђује свест.

Кад говоримо о исправности наших речи, онда се, пре свега, позивамо на припремна документа за Свеправославни Сабор, донета од стране Светог  Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве посредством следеће одлуке: «Чланови Архијерејског Сабора сведоче да у свом данашњем виду пројекти докумената Светог и Великог Сабора не нарушавају чистоту православне вере и не одступају од канонског предања Цркве» [5]. Анализирајући истраживања и радове истакнутих савремених богослова, као што су митрополит Пирејски Серафим, протојереј Теоодор Зисис, митрополит Лимасолски Анастасије, митрополит Јеротеј (Влахос), професор Димитрије Целенгидис, као и писмо свештених лица и мирјана, упућено Патријарху Бугарском Неофиту, одлуку Грузинске Православне Цркве, исповедамо да пројекти докумената Свеправославног Сабора садрже моменте, који нарушавају православно вероучење. Сматрамо да је немогуће да текст Свеправославног Сабора садржи изразе као што су «успостављање хришћанског јединства», «потрага за изгубљеним јединством», «признавање других хришћанских цркви» (често се помиње у тачкама 4, 5, 6, 7, 12.) Сећамо се речи светог патријарха Фотија: «Постоји само једна Црква Христова – Апостолска и Саборна. Ни неколико, ни чак две. Остале су синагоге клеветника и скуп прељубника» [6]. Светски Савет цркава је извор јереси. На годишњем заседању свештенства Унгенске Епархије сте нас с тугом подсетили да сте наследили 160 православних храмова и 84 молитвене куће секташа за насеље од 320.000 људи. Али зар учешће Руске Православне Цркве на Светском Савету Цркава не отвара нове путеве за активно деловање секташа? Какву корист смо имали од оних међурелигиозних дијалога и сусрета, на којима се под изговором забране прозелитизма забрањује благовест о Истини? На који начин је утврђена и учвршћена православна вера? Колико људи се вратило у окриље православне вере од својих заблуда?

Преосвећени Владико! Поред богословских заблуда ови пројекти још ремете и православну свест, љубав према истини и правди, љубав према Господу Исусу Христу и Мајци Цркви, која је истинско тело Христово. Свакодневно исповедамо Јединствену, Свету, Саборну и Апостолску Цркву. Желимо да се тога придржавамо до нашег последњег даха.

Болујемо срцем и душом што су на Архијерејском Сабору донете такве одлуке, и полажемо своје наде у молитве Пресветој Богородици, која пролива сузе због наших грехова, због којих је Господ допустио безакоње и ширење лажних учења.

Верујемо, Владико, да је немогуће ћутати о истини и знамо да према речима светог Теодора Студита: «Заповест Божија нам говори да не ћутимо за време опасности за нашу веру» и «А праведник живљеће од вјере; ако ли отступи неће бити по вољи моје душе» (Јевр. 10, 38) и «ако они ућуте, камење ће повикати» (Лк, 19, 40). «Кад је у питању вера, не можемо да говоримо следеће речи: Ко сам ја? Свештеник? Не. Ратник? Одакле? Радник? Не. Јадник. То се на мене не односи и није моја ствар. Камење ће повикати, а ти ћеш остати равнодушан? (…) И овај јадник, који сад не говори, на Страшном Суду ће дати одговор и само због тога ће бити достојан осуде» [7].

Такође верујемо да ће посредством Вашег исповедања вере победити истина, а народ ће следити благословени пут светих отаца: «Христос је питао апостола Петра. Симоне Јонин! Волиш ли Ме више него они? Петар Му каже: Да, Господе! Ти знаш да Те волим. Исус му каже: паси јагањце Моје. Христос је унапред знао шта ће одговорити Петар. Али Господ му је показао како може више да служи Господу и рекао му – паси јагањце Моје. Тако и ти, пастиру, мораш да пасеш овце Христове. Њих могу да растргну вуци. И Онај, кога ти волиш, воли своје овце. Тако да постоји велика опасност да ћеш изгубити плату своју за свој труд ако останеш равнодушан, кад су у јеку рат против истине и када се прогоне они који Га поштују» [8].

Ваше Преосвештенство! Обраћајући пажњу на све горе речено, молимо Вас да до 4. априла 2016. године предузмете мере и узнесете свој глас у одбрану праве вере и да осудите неправилне погрешне одлуке Архијерејског Сабора, као и јерес екуменизма и све оне који га подржавају и који се нису покајали због својих поступака. У супротном, престаћемо да помињемо архијереја и патријарха који нама руководе, примењујући 15. правило Двократног Цариградског Сабора. Са најдубљим смирењем молимо за Ваше свете молитве и архијерејски благослов. Нека Вас учврсти Господ Бог у исповедању праве вере и у свим добрим и душеспасоносним делима.

Смирени послушници Вашег Преосвештенства

Архимандрит КИРИЛ (Брагуца), настојатељ Световазнесенског Гержавског манастира
Архимандрит СПИРИДОН (Жалбе), настојатељ манастира у част иконе Пресвете Богородице «Свих жалосних радост»
Архимандрит СПИРИДОН (Марин), намесник Светоуспенског Гербовецког манастира
Игуманија ПАРАСКЕВА (Казаку), настојатељница Хинковског манастира Свете Параскеве
Игуманија ГЕОРГИЈА (Плечинте), настојатељница манастира Богородичиног Рождества
Игуманија БЕНЕДИКТА (Мура), настојатељница Свето-Тројицког манастира
Игуманија ЈЕЛИСАВЕТА (Глига), настојатељница Георгијевског манастира
Игуманија АНИМАИСИЈА (Черња), настојатељница Стефановског манастира

_______________________________________________

1. Протојереј Теодор Зисис. «Свети и Велики Сабор Православне Цркве. Повод за наду или узнемиреност?».
2. Исто.
3. http://www.patriarchia.ru/db/document/pagehtml
4. Протојереј Теодор Зисис. «Свети и Велики Сабор Православне Цркве. Повод за наду или узнемиреност?».
5. http://sobor.patriarchia.ru/db/text/4367700.html
6. Свети Фотије Велики. Посланица 1. папи Николају.
7. Посланица 81., друга књига, P.G. 99, 1321A-S
8. Житије пустиножитеља Сирије. Букурешт, 2001. год. стр. 21

Извор:  http://www.aparatorul.md/moldova-vosem-monastyrey-ne-budut-po/

+ + +

Текст обраћања  Епископа Петра настојатељима и настојатељицама манастира Унгенско-Ниспоренске Епархије

Настојатељима и настојатељицама 
манастира Унгенско-Ниспоренске Епархије 

Данас се налазимо у тако оптерећеном и тешком временском периоду, кад се на Цркву Христову усмеравају све могуће провокације. Нарочито је опасна савремена јерес, која се назива екуменизам. Ова јерес покушава да поремети концепцију и начела Цркве, као и да промени догмате Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве. Преподобни Јустин Поповић, богослов XX века, не назива узалуд екуменизам «свеопштом јересју века».

Упознавши се са обраћањем монашких заједница (260 људи), настојатеља и настојатељица манастира Унгенско-Ниспоренске Епархије у погледу „Светог и Великог Сабора Православне Цркве“, који ће се одржати у јуну 2016. године, као и у погледу припремних докумената Свеправославног Сабора, с тугом признајем да текстови докумената садрже грешке и моменте, којима се крши православно вероучење (Црква је Једна, али истовремено постоје и „друге Цркве“). Други проблем „Свеправославног Сабора“ је то што се назива „Васељенски“.

Васељенски треба да се назива Сабор целе Православне Цркве, који је уз то „последња инстанца у стварима вере“, али он не може да не призна Васељенским оне Саборе, који су се одржавали у време светог Фотија Великог и светитеља Григорија Паламе (Сабори, који су осудили папске јереси – филиоке, првенство папе и тварнују благодат). Кад би он осудио све горе наведене јереси, онда би с правом могао да се сматра Сабором исте части као што су Васељенски Сабори.

Потврђујем да сам противник јереси екуменизма и екуменистичког учења. Такође признајем да припремна документа Свеправославног Сабора садрже грешке, те да је неопходно да се измене и анализирају у светоотачком духу и у црквеној традицији осуде екуменизма.

Ако овај Сабор призна екуменизам и «Светски Савет Цркава», а не осуди, онда сматрам да је наше учешће на Свеправославном Сабору немогуће. Пуноћа Цркве чува и не мења православно вероучење, које смо наследили од светих апостола и светих отаца. Преподобни Теодор Студит осуђује све оне, који се дрзну да се супротставе светим оцима.

Христос је назвао Цркву Саборном, зато што она чува право исповедање вере, без које нико не може да се спасе. Многи кажу да се Свеправославни Сабор неће бавити стварима догмата, да неће променити црквени календар и постове, монаштво и богослужење. Али они не кажу да ће се променити догмат о Цркви (догмат је вечна истина, коју је открио Бог и која је неопходна за спасење људи). И [ћутљиво признају] идеју о томе да у Цркву уђу све које су отпале од Цркве, које наводно имају благодат, апостолско наслеђе и спасење, [прихватајући назив «хришћанске цркве и конфесије»].

Сматрам да [Православна] Црква треба да изађе из Светског Савета Цркава и да се строго држи богословских и црквених термина, као и да [је неопходно] да осуди екуменистичка документа Руске Православне Цркве.

Постојање секташких молитвених домова у нашој Епархији је тешко бреме, које Ви и ја носимо. Забрана прозелитизма на међурелигиозним скуповима и у Светском Савету Цркава никако не доприноси враћању заблуделих под окриље истинске Цркве. Међуконфесонални сусрети и молитве између православних и осталих наводно «хришћанских конфесија» (католици, протестанти, лутеријанци и други) нарушавају православну свест верника.

Узносимо молитве да нас Свемилостиви Господ укрепи при уношењу светлости истине у срца пуна жудње, као и да сваки дах хвали Господа у Духу и Истини. Са сваким даном то је све теже чинити, пошто екуменистички покрет изједначава Православну Цркву са свим заблудама, и верници више не могу да разликују истину од лажи. Осим обраћања настојатеља и настојатељица манастира, неки свештенослужитељи и мирјани су се обраћали епархијској управи са истим овим прибојавањима у погледу Свеправославног Сабора. Са сваким од њих смо разговарали по 3-4, па чак и 5 сати.

Вољени моји!

Налазимо се у периоду Великог Поста, и зато Вас упућујем на пост и молитву речима светог Анфима: „Молитва није тешка ствар. Молитва је унутрашње стање. Молитви су потребни пост и бдењије. Од поста страсти слабе, а бдењије их уништава. Молитва даје човеку крила, узноси га на небо и дарује му божанствене дарове“. Укротимо наша тела и страсти, и смирено се помолимо Свемилостивом Господу, Који је Давалац свих блага, да Он нас, Своју духовну децу, не препусти злостављању лукавог. Господ наш у Тројици Свети, Који се слави и Коме се клања, Отац, Син и Дух Свети, Који Својом мудрошћу све надгледа, уређује и учи нас да „без Мене не можете чинити ништа“ (Јн. 15, 5).

Као резултат састанка са свим настојатељима и настојатељицама манастира наше епархије, донета је одлука да и надаље помињемо јерархе Цркве, али у знак протеста због докумената Свеправославног Сабора до његовог почетка да објавимо стање свеопште молитве на целој територији Унгенско-Ниспоренске епархије. Текстови докумената нису дефинитивни, због тога гајимо наду да ће се они преиспитати у светотоотачком духу. У свакој парохији је постављен распоред непрестаног читања Псалтира.

Монаштво добија благослов да пре почетка такозваног «Свеправославног Сабора» чита свакодневну молитву Исусову триста пута, Пресветој Богородици сто пута, свим светима педесет пута и Ангелу хранитељу педесет пута. Полуноћницу и јутрење треба вршити у 24.00 ноћу. Такође треба читати псалтир и уздати се у речи Христа: «Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се» (Мт. 7, 7). Станем добре, станем со страхом, вонмем во исповедањији Православној Вјери»

+ ПЕТАР
ЕПИСКОП УНГЕНСКИ И НИСПОРЕНСКИ 

Извор: http://episcopia–ungheni.md/index.php/main/article/10601/ro