Освећење Цркве у Ариљу, Свети архиђакон Стефан

„Свети првомученик Стефан, архиђакон. Сродник апостола Павла, и Јеврејин од оних Јевреја, који живљаху по областима јелинским. Беше Стефан први од седам ђакона, које апостоли свети рукоположише и поставише на службу око помагања сиротних у Јерусалиму. Зато се и прозва архиђаконом. Силом вере своје Стефан чињаше чудеса велика међу људима. Злобни Јевреји препираху се с њим, но биваху увек побеђивани његовом мудрошћу и силом Духа, који кроз њега дејствоваше.

Тада посрамљени Јевреји, навикнути на потворе и клевете, узбунише и народ и старешине народне против невиног Стефана, клеветајући га као да је хулио на Бога и на Мојсеја. Брзо нађоше лажне сведоке који то потврдише. Тада Стефан стаде пред народ, и сви видеше лице његово „као лице ангела“ (Дап 6, 15), то јест лице му беше озарено благодатном светлошћу као негда Мојсеју, кад је с Богом говорио. И отвори Стефан уста своја и изређа многа доброчинства и чудеса Божија, која Бог учини у прошлости народу израиљском као и многе злочине и противљење Богу од стране тога народа. Нарочито их изобличи за убиство Христа Господа назвавши их „издајницима и крвницима“ (Дап 7, 12).

И док они шкргутаху зубима, Стефан погледа и виде небо отворено и славу Божију. И то што виде, он објави Јеврејима: „Ево видим небеса отворена и Сина Човечјега гдје стоји с десне стране Бога“ (Дап 7, 56). Тада га пакосници изведоше ван града и убише камењем. Међу мучитељима његовим беше и његов сродник Савле, доцније апостол Павле. У то време стајаше у даљини на неком камену Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом и гледаше мучеништво овога првог мученика за истину Сина њеног и Бога, молећи се Богу за Стефана. То се десило на годину дана после силаска Духа Светога на апостоле. Тело светог Стефана тајно узе и сахрани на своме имању Гамалил, кнез јеврејски и потајни хришћанин. Тако славно сконча овај првенац међу мученицима хришћанским и пресели се у Царство Христа Бога“.

На празник Светог првомученика архиђакона Стефана, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, извршио је чин освећења Цркве у Грдовићима код Ариља, чији су ктитори породица Стефановић, отац Милојко и синови: Драгутин, Ђорђе и Милош.

Више од хиљаду људи окупило се да присуствује овом духовном сабрању. Након освећења Цркве, Његово Преосвештенство Епископ Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију.

Након Свете Литургије Епископ Артемије је извршио чин резања славског колача и благосиљања кољива,  које су припремили протосинђел Агапит настојатељ ове Катакомбе, и ктитори храма породица Стефановић.

Залог славског колача за следећу годину преузели су Милојко и Бошко Ђурић из села Вране.

У својој беседи Владика Артемије се захвалио ктиторима овог Божијег храма:

„Данас браћо и сестре потребно ја захвалити најпре Господу Богу на овој милости коју је дао нама грешнима и недостојнима. Захвалити ктиторима овога Божијега храма, породици Стефановића, старом Милојку и његовим синовима Драгутину, Ђорђу, Душану и Милошу и њиховој фамилији многобројној за коју смо се сада овде помолили. Да је Господ и њих даровао и обдарио том правом вером и љубављу према Господу Христу и они су подигли овај храм у славу Божију, у спомен светог архиђакона Стефана а као своју породичну задужбину. Нека би Господ примио овај њихов дар као дар многих наших славних предака краљева, царева, велможа, архијереја, архипастира, патријараха који су окитили земљу српску многобројним храмовима и светињама подигнутим у славу Божију. Њима се придружује данас овај нови храм подигнут овде на овом брду изнад Ариља, да се у њему поје Литургија овог века као и онога“.

Након Свете Литургије уприличена је трпеза љубави и духовна Академија, у којој су учествовали: Милош Стефановић, Драган Велић, Светозар Радишић, сестре монахиње, Александра Баровић и Милоје Стевановић.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.