Тада ће царство небеско бити
као десет дјевојака (Мат. 25)
Да ли сте икад видели човека на смрт осуђена, који не брине о себи него о онима који га воде на губилиште? Да ли би могли назвати човеком онога који би ходећи на вешала пружао журно храну и пиће својим џелатима да они не остану гладни и жедни, а сам на себе не би ни помислио?
и продадоше Јосифа Исмаилћанима за двадесет сребрника;
и они одведоше Јосифа у Мисир (1. Мојс. 37).
Сваког од дана Велике Седмице врши се помен некога догађаја, или личности, или Еванђелске приче.
Догађај или Еванђелска прича описани су у богослужбеном тексту – Синаксару, који се налази у богослужбеној књизи Посни Триод.
ВЕЛИКИ ПОСТ – НЕДЕЉА ШЕСТА
Јеванђеље о разделењу стада у присуству Пастира
Јов. 12, 1-18. Зач. 41.
Ко доноси радост дому једном? Добар гост.
Ко доноси још већу радост дому једном? Пријатељ дома.
Улазак Христов у Јерусалим – Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе
Када се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања и служења при храму Јерусалимском, и четрнаест година од Рођења – када, дакле, ступи у 15-ту годину живота, саопштише јој свештеници, да по закону она не може више остати при храму, него треба да се обручи и ступи у брак.
Јеванђеље арханђела Гаврила
Лука, 1, 24-28. Зач. 3.
Сунце се огледа у чистој води, и небо у чистом срцу.
Много домова има Бог Дух Свети у овој пространој васиони, али чисто срце човечје дом је Његове највеће радости. Ово је управо Његов дом, све остало су само Његове радионице.
Јеванђеље о служби и страдању Сина Божијега
Марко, 10, 32-45. Зач. 47.
Смирење Господа нашега Исуса Христа исто је онако за дивљење као и Његова чудеса, укупно са васкрсењем, чудом над чудима. Обукавши Себе у скрушено и ропско тело човечје Он је постао слуга слугама Својим.
У наредном прилогу доносимо предавање јеромонаха Артемија (Радосављевића) одржано у Београду на Трибини теолога дана 9. децембра 1963. године пред студентима теологије. Текст је преузет из књиге Епископа Артемија „Истина – Пут – Живот“ (Зборник студентских радова, Београд, 2018.).
Јеванђеље о немоћи неверовања и моћи вере
Марко 9, 17-31. Зач. 40.
Од када је света и века сви народи на земљи веровали су, да постоји духовни свет, да постоје невидљиви духови. Само су се многи народи варали у томе, што су злим духовима приписивали већу моћ него добрим, и што су временом зле духове прогласили боговима, подизали им храмове, приносили жртве и молитве, и очекивали од њих све.
У овој књизи се налазе беседе и поуке Светог Јована Кронштатског изречене у дане Великог поста. Тачније од Недеље митара и фарисеја па све до Томине недеље. У њима светитељ на веома лак и сажет начин износи суштину еванђелских порука из еванђеља која се читају у овом периоду покајања.
Јер је ријеч о Крсту лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо. (1.Кор. 1. 18)
Света Црква нам у трећу недељу Великог поста – Крстопоклону, ради поклоњења, укрепљења у подвигу поста и освећења, износи часни и животворни Крст Господњи. Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
