Сваког од дана Велике Седмице врши се помен некога догађаја, или личности, или Еванђелске приче.
Догађај или Еванђелска прича описани су у богослужбеном тексту – Синаксару, који се налази у богослужбеној књизи Посни Триод.
Улазак Христов у Јерусалим – Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе
Јеванђеље о служби и страдању Сина Божијега
Марко, 10, 32-45. Зач. 47.
Смирење Господа нашега Исуса Христа исто је онако за дивљење као и Његова чудеса, укупно са васкрсењем, чудом над чудима. Обукавши Себе у скрушено и ропско тело човечје Он је постао слуга слугама Својим.Јеванђеље о немоћи неверовања и моћи вере
Марко 9, 17-31. Зач. 40.
Од када је света и века сви народи на земљи веровали су, да постоји духовни свет, да постоје невидљиви духови. Само су се многи народи варали у томе, што су злим духовима приписивали већу моћ него добрим, и што су временом зле духове прогласили боговима, подизали им храмове, приносили жртве и молитве, и очекивали од њих све.Јер је ријеч о Крсту лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо. (1.Кор. 1. 18)
Света Црква нам у трећу недељу Великог поста – Крстопоклону, ради поклоњења, укрепљења у подвигу поста и освећења, износи часни и животворни Крст Господњи. Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г.Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 2004, ВАНРЕДНИ БРОЈ
Овај потресни извештај који је написан на основу низа непосредних сведочења очевидаца само су један скромни покушај да се прикаже стравична слика погрома који ће остати упамћен као један од најбестијалнијих покушаја да се уништи један народ, његова култура и његови духовни споменици, не у времену рата, већ у присуству 18.000 војника НАТО савеза и под протекторатом Мисије УН.