По свом повратку из Мисира, Господ наш Исус Христос беше у Галилеји, у свом граду Назарету, где би васпитан, до тридесете своје године скривајући од људи силу и свемудрост свога Божанства. Јер код Јевреја не беше никоме допуштено да пре тридесете године има учитељско или свештеничко достојанство.
Богојављење, (τά θεοφάνια, ή θεοφάνεια, ή επιφάνεια του Θεου, τά φωτά), у старини је било саборни празник који је славио најважније догађаје у којима је откривено божанство Господа Исуса Христа: рођење, поклоњење мудраца, крштење у реци Јордану, чудо у Кани Галилејској и чудесно храњење пет хиљада људи са пет хлебова.
Троструки празник – Обрезање Господње, Свети Василије Велики и Нова година, свечано је прослављен у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим. Владици Максиму су на Литургији саслуживали: Његовог Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г.
Трећег дана Божића, 27. децембра/9. јануара, Света Православна Црква прославља Светог првомученика и архиђакона Стефана. Овај дивни сведок Христов и првомученик свечано је прослављен у катакомби Светог краља Милутина у Бадовинцима Светом Архијерејском Литургијом.
На празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, 27. децембра/9. јануара, Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Свете Великомученице Марине у Дудовици.
„Christ is born, glorify Him;
Christ has come from heaven, greet Him;
Christ is on earth, exalt yourselves ..“
(Irmos of the First Ode).
Поводом храмовне славе, празника Светог архиђакона Стефана, 27.дец./9. јануара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је, у истоименом манастиру у Ариљу Свету Архијерејску Литургију уз саслужење:
Међу јерарсима изврсном, међу учитељима премудром, и међу свима светима великом угоднику Божјем Василију отаџбина беше Кападокија. Отац му сe зваше Василије, а мајка Емелија. Роди се око 330. године, у време Константина Великог при крају владавине његове.
У осми дан по рођењу би Младенац божански донесен у храм и обрезан сходно закону постојећем у Израиљу још од времена Аврамова. He дођох, рече, да укинем закон, него да испуним (Мт. 5, 17). Том приликом надедоше му име Исус како је и благовестио архангел Гаврил Пресветој Деви.
На бденију, уочи храмовне славе Светог архиђакона Стефана, 27. дец./9. јануара, у истоименом манастиру у Ариљу, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије замонашио је у чин мале схиме искушенике ове обитељи: Мирослава (Клицина) и Александра (Вујичића).
Другог дана Божића Света Црква одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која роди Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Сабором се њеним назива ово празновање зато што се тога дана сабирају сви верни, да прославе Њу, Матер Богородицу и што се свечано, саборно, служи у част Њену.
Бадње вече и Божић свечано су прослављени у свим катакомбама епархије у егзилу. У наредном прилогу доносимо фотографије и видео записе са прослава у појединим катакомбама.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
