Српска голгота је збирка песама Цвеја Јеремића, сељака из околине Ваљева, који са фрапантном историјском тачношћу опева догађаје од 1912. до 1918. године, дакле, Балканске ратове и Први светски рат. Песме су писане у стилу народних песама, у десетерцу, и врло се лако уз гусле певају.
Велики празник Сретења Господњег 2/15. фебруара, у манастиру Нова Никеја у Лелићу, свечано је прослављен Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко–призренски у егзилу Г.Г. Артемије.
Јеванђеље о блудном сину
Лука 15, 11-32. Зач. 79.
Бескрајна љубав Божија према људима показује се у превеликом стрпљењу, у превеликом праштању и у превеликој радости. Таква љубав може се уподобити на земљи само љубави материнској. Ко има веће стрпљење према ма ком живом створу на земљи него мајка према своме детету?
Када пo рођењу Господа нашег Исуса Христа прође четрдесет дана, и наврши се време законског очишћења, пречиста и преблагословена Дјева Мајка са својим светим заручником Јосифом пође из Витлејема у Јерусалим у храм Божји, носећи четрдесетодневног младенца Христа, да испуни двоструки закон Господњи: да се после порођаја очисти приношењем прописане жртве Богу и свештеничком молитвом, и да постави пред Господом првенца и да га откупи установљеном ценом.
На велики хришћански празник Света Три Јерарха, 30. јануара/12. фебруара, Његово Преосвештенство Епископ рашко–призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву. Епископу Артемију су на Литургији саслуживали: Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски
Велики црквени празник Света Три Јерарха установљен је у време цара Алексија Комнена (1081 – 1108) и под тим именом Црква празнује успомену три велика Светитеља и учитеља васељене из IV века: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог. Ова три Светитеља Цркве имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1.
ЈЕВАНЂЕЉЕ O ПРАВОМ И НЕПРАВОМ БОГОМОЉЦУ
Јеванђеље о правом и неправом богомољцу
Лука, 18, 10-17. Зач. 89.
Великог светилника Цркве Божије и великог поборника Православља, Преподобног Максима Исповедника, Света Црква прославља 21. јануара/3. фебруара. Овај дивни угодник Божји је небески заштитник Његовог Преосвештенства Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима.
У Недељу 33. по Духовдану, 20.јануара/2. фебруара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима. Епископу Артемију су на Литургији саслуживали: архимандрит Варнава (Димитријевић), протосинђел Варсануфије (Стошић), протосинђел Јован (Узелац), јереј Горан Поп-Јорданов и јерођакон Дионисије (Морачанин).
На Бденију уочи Недеље 33. по Духовдану, 19. јануара/1. фебруара, у манастиру Светог Преображења Господњег у Леушићима, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије замонашио је у чин мале схиме искушенице овог манастира: Давину Рељић из Горњег Милановца и Олгу Лојаницу из Сушице (Златибор).
Лука 19, 1-10. Зач. 94.
Ко хоће да види Христа, мора се духом дићи високо изнад природе, јер је Христос већи од природе. Једна висока планина лакше се види с брда него из долине. Закхеј је био мален, па обузет жељом да види Христа попео се на дрво високо.
Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 2005, БРОЈ 3 (51), СТРАНЕ 147-153
Православни Исток се после распада једног тоталитарног система нашао крајем деведесетих година 20. века на жестоком удару оживљеног прозелитизма западних цркава, посебно римокатоличке цркве.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
