Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Свети владика Николај: Недеља 18. по Духовдану

ЈЕВАНЂЕЉЕ О БОГАТОМ РИБОЛОВУ

Лука 5, 1-11. Зач. 17.

Бог је дародавац свих добрих дарова. И сваки дар Божији је савршен, и то савршен у толикој мери да наводи људе на чуђење. Чудо и није ништа друго до дар Божији коме се људи чуде. А људи се чуде даровима Божијим због савршенства тих дарова.

Подсећање: Епископ Артемије – Ми имамо наду у Господа Бога, предани смо њему, живимо и трудимо се да опстанемо на Косову и Метохији

ГЛАСНИК КиМ, број 200, 2005

 

                                                                       МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА

Година VI, Broj 200

2005 ISSN 1451-1266

Епископ рашко-призренски Артемије (Радосављевић) оценио је да су представници међународне заједнице на Косову „једино били ефикасни у заштити албанске мањине у Србији“.

Катакомба у Франкфурту свечано прославила своју храмовну славу

Катакомбни храм Епархије рашко-призренске у егзилу у Франкфурту посвећен је Покрову Пресвете Богородице. Ова малена катакомба је у недељу, 13. октобра, свечано прославила своју храмовну славу Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај. Владици Николају су на Литургији саслуживали настојатељ катакомбе –  протосинђел Димитрије и протосинђел Иринеј.

Протосинђел Дамјан: Распеће Светог Саве

И би вече и би јутро и тако три пута и Бог створи небо и земљу. И би вече и би јутро и тако три пута и обрука се Српска Православна Црква пред небом и земљом. Све ово што се дешавало од недеље до уторка увече још једна је брука СПЦ или речима светог Јустина Ћелијског „још један крст и на њему распет Свети Сава.“  

Свети владика Николај: Недеља 17. по Духовдану

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ИСТРАЈНОСТИ У ВЕРИ И МОЛИТВИ

Матеј 15, 21-28. Зач. 62

Нико не може осетити сласт добра без истрајности у добру. Јер на путу ка добру прво се сретају горчине па онда сласти.

Сва је природа препуна поуке о истрајности. Зар би младе шибљике постале моћном шумом, кад би се уплашиле од ветрова и снегова?

Хорепископ Наум: Кратко синаксарско житије Светог Преподобномученика Харитона Косовског

Синаксар:

Месеца септембра, 28. дана, празнујемо спомен Преподобномученика Харитона Косовског, који је пострадао од злочинаца у Призрену, јуна 1999. године. Његово намучено и обезглављено тело пронађено је у околини Призрена у месецу августу Лета Господњег 2000.

У Љуљацима свечано прослављена храмовна слава

Поводом храмовне славе, празника Зачећа Светог Јована Крститеља, 23. септембра/6. октобра, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је, у истоименом манастиру у Љуљацима Свету Архијерејску Литургију

Свети Владика Николај: Недеља 16. по Духовдану

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ТАЛАНТИМА

Матеј 25, 14-30. Зач. 105.

Бог ствара неједнакост; људи ропћу на неједнакост. Јесу ли људи мудрији од Бога? Кад Бог ствара неједнакост, значи да је неједнакост мудрија и боља него једнакост.

Бог ствара неједнакост због добра људи; људи не могу да виде своје добро у неједнакости.