Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Свети Владика Николај: Недеља 15. по Духовдану

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ЉУБАВИ

Матеј 22, 35-46. Зач. 92.

Сваки онај који хоће да посрами Бога, посрамљује себе, а Богу даје прилику да се више прослави.

И сваки ко ради на унижењу праведника, на крају крајева он унижава себе, а праведника већма уздиже.

Крстовдан – Воздвижење Часнога Крста

У свом дубоко домостроитељном промишљању у делу спасења рода људскога Господ је од крста, који је некада био знак настрашније казне и понижења, начинио свепобедни симбол спасоносне вере хришћанске.

Недеља 14. по Духовдану у манастиру Светих српских просветитеља у Колумбусу (САД)

У Недељу 14. по Духовдану, 9/22. септембра, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светих српских просветитеља у Колумбусу (САД). Епископу Артемију су на Литургији саслуживали: протосинђел Евтимије (Милентијевић), протојереј Стефан Икономовски, јеромонах Симеон (Весић) и јерођакон Пајсије (Марковић). 

Свети Владика Николај: Недеља 14. по Духовдану

ЈЕВАНЂЕЉЕ О БРАКУ ЦАРЕВОГА СИНА

Матеј 22, 2-14. Зач. 89.

Бог жели, да човек верује у Њега више него ма у кога и ма шта у свету.

Бог жели, да се човек нада у Њега више него ма у кога и ма у шта у свету.

Рођење Пресвете Богородице – Мала Госпојина

Велики празник и велику радост Црква Христова слави на дан рођења Пресвете Богомајке. Овај дан велики је за читаву васељену, јер се овога дана рађа најчудеснија личност после Господа Христа, која је ходала овом трошном планетом на којој живимо, а то је Пресвета Богородица. У њој се испунило обећање које је Бог дао Адаму, које је касније понављао кроз уста светих пророка Својих, обећање о најчудеснијем очовечењу Бога Логоса, Сина Божјег, Једног од Свете Тројице.

Празник Светих српских просветитеља у Гринбаху

 Празник Сабора српских просветитеља свечано je прослављен у манастиру Свих српских светитеља у Гринбаху (Аустрија) Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум. Владици Науму су на Литургији саслуживали: настојатељ поменутог манастира протосинђел Димитрије (Ђоковић), протосинђел Прохор (Ацковић) и јерођакон Методије (Ђурђевић).

Манастир Светих српских просветитеља у Колумбусу (САД) свечано прославио своју храмовну славу

 У недељу, 2./15. септембра, у манастиру Светих српских просветитеља у Колумбусу (САД) свечано је прослављена храмовна слава. Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије. Епископу Артемију су на Литургији саслуживали: Протосинђел Евтимије (Милентијевић), јеромонах Симеон (Весић), протојереј Стефан Икономовски и јерођакон Пајсије (Марковић).

Свети Владика Николај: Недеља 13. по Духовдану

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ЗЛИМ ВИНОГРАДИМА

Матеј 21, 33-42. Зач. 87.

Ништа ружније у овом свету нема од неблагодарности, ништа увредљивије и душегубније. Јер шта може бити ружније него кад човек затаји и забашури учињено му добро дело? А шта ли тек ругобније него кад човек врати милост немилошћу, верност неверношћу, част бешчашћем, доброту подсмехом.

Николај Каверин (Московска Патријаршија): Други Ватикански концил и богослужбена реформа[*]

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 2004, БРОЈ 3 (47), СТРАНЕ 47-54.

 

Разматрајући проблем богослужбеног језика, треба да обратимо пажњу на Други Ватикански концил Римокатоличке цркве, који је одржан од 1962. до 1965. год. Сабор, који је сазвао папа Јован XXIII а наставио га његов прејемник Павле VI, прогласио је идеју „aggiornamento“ („осавремењивања“, „обновљења“ Цркве) и спровео у живот револуционарне литургијске и каноничке реформе.