Чија нога је некада у Едему ступала поподне.
За Тајну Вечеру стихови:
Дупла вечера; јер носи Пасху закона. И Пасху нову, Крв, Тело Владике.
Рече Господ: Који једе моје тијело
и пије моју крв има живот вјечни,
и ја ћу га васкрснути у последњи дан (Јов. 6, 54).
На Лазареву суботу, 7/20. априла, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог архиђакона Стефана у Ариљу уз саслужење: архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Агапита (Бичанина) и јерођакона Паладија (Матића). Светој Архијерејској Литургији присуствовало је око 80 светосаваца.
Тада ће царство небеско бити
као десет дјевојака (Мат. 25)
Да ли сте икад видели човека на смрт осуђена, који не брине о себи него о онима који га воде на губилиште? Да ли би могли назвати човеком онога који би ходећи на вешала пружао журно храну и пиће својим џелатима да они не остану гладни и жедни, а сам на себе не би ни помислио?
Улазак Христов у Јерусалим – Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе