ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

Стихови:
Уторник највећи девојака десет носи.
Победу које носе неумитног Владике.

У свети и Велики Уторник вршимо успомену приче о десет девојака. Јер такве приче, узлазећи Господ у Јерусалим, идући на страдање, говораше својим ученицима; а има и прича које је и Јеврејима упућивао.

Доносимо распоред богослужења за наредне дане Свете и Велике Седмице, када вршимо помен спасоносног Страдања и преславног Васкрсења Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа:

И завиђаху браћа Јосифу…

и продадоше Јосифа Исмаилћанима за двадесет сребрника;
и они одведоше Јосифа у Мисир (1. Мојс. 37)

 

У данашњим песмама и поукама православна црква истиче краснога Јосифа као праобраз Спаситеља нашег у страдањима Његовим. Јосиф је страдао због зависти браће своје. Завидљива браћа продала су Јосифа трговцима за 20 сребрника.

СИНАКСАРИ ВЕЛИКЕ СЕДМИЦЕ

Сваког од дана Велике Седмице врши се помен некога догађаја, или личности, или Еванђелске приче.

Догађај или Еванђелска прича описани су у богослужбеном тексту – Синаксару, који се налази у богослужбеној књизи Посни Триод.

С обзиром на значај дана Велике Седмице, свакоме од њих постоји посебна служба у Посном Триоду, која је углавном посвећена Еванђелској причи или догађају чији се помен врши.

Улазак Христов у Јерусалим – Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе

 

ВЕЛИКИ ПОСТ – НЕДЕЉА ШЕСТА

Јеванђеље о разделењу стада у присуству Пастира

Јов. 12, 1-18. Зач. 41.

Ко доноси радост дому једном? Добар гост.

Ко доноси још већу радост дому једном? Пријатељ дома.

Уиме Оца и Сина и Светога Духа

Ево нас, браћо и сестре, пред великим празницима који долазе наредне недеље која се зове Велика или Страсна недеља, а која се
завршава Васкрсењем Христовим. Али Господ наш Исус Христос пре свога страдања и Васкрсења учинио је на данашњи дан једно велико, до тада не бивало, чудо у историји рода људскога.

Пета недеља Часнога поста посвећена је великој покајници и равноангелној светитељки Преподобној матери нашој Марији Египћанки. Ову велику угодницу Божију као своју небеску заштитницу прославља Информативна служба Епархије рашко-призренске у егзилу. На дан њеног спомена, у недељу 21. априла, Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски

Почетком марта 2024. године, српска православна књижевна баштина обогаћена је још једном душекорисном књигом. Ради се о првом тому зборника радова дипломираног правника и каноничара Жељка Жугића – Которанина „Канонска бројаница“. Књига је одштампана са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу

ВЕЛИКИ ПОСТ – НЕДЕЉА ПЕТА

Јеванђеље о служби и страдању Сина Божијега

Марко, 10, 32-45. Зач. 47.

Смирење Господа нашега Исуса Христа исто је онако за дивљење као и Његова чудеса, укупно са васкрсењем, чудом над чудима. Обукавши Себе у скрушено и ропско тело човечје Он је постао слуга слугама Својим.

ВЕЛИКИ ПОСТ – НЕДЕЉА ЧЕТВРТА

Јеванђеље о немоћи неверовања и моћи вере

Марко 9, 17-31. Зач. 40.

Од када је света и века сви народи на земљи веровали су, да постоји духовни свет, да постоје невидљиви духови. Само су се многи народи варали у томе, што су злим духовима приписивали већу моћ него добрим, и што су временом зле духове прогласили боговима, подизали им храмове, приносили жртве и молитве, и очекивали од њих све.

Велики и радосни празник Благовести Пресвете Богородице свечано је прослављен у манастиру Преображења Господњег у Леушићима Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење протосинђела Прохора (Ацковића), протосинђела Дамјана (Ковачевића) и јерођакона Артемија (Милаковића).