Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 2003, БРОЈ 1 (41), СТРАНЕ 6-15.
У органу „владимироваца“ који су се одвојили од јединства Руске Цркве, „Црквеном Веснику“ (N0 63-64, 1956, август-новембар), у чланку проф. А. Карташова „Уједињење православља“ се доказује да „Православље у својој свеукупности живи не само противно канонском идеалу, него и елементарној канонској норми“.
Празник Крштења Господа Исуса Христа – Богојављење (6/19. јануар), свечано је прослављен у манастиру Светог краља Милутина у Бадовинцима. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије уз саслужење: архимандрита Варнаве (Димитријевића), јеромонаха Симеона (Весића), јерођакона Паладија (Матића) и јерођакона Теоктиста (Вуловића).
ЈЕВАНЂЕЉЕ О ПОБЕДИ НАД ИСКУШЕЊИМА
Матеј, 4, 1-11. Зач. 7.
Нема ниједне заповести Божје, о коју се људи нису огрешили, нити има иједне једине, коју су људи испунили без јадања и роптања. А нема опет ниједне заповести Божје, о коју се Господ Исус огрешио, нити има иједне, коју Он није испунио без јадања и роптања.
Сабор светог Јована је 7. јануара (по новом календару 20. јануара) зато што је, при Богојављењу, тј. Крштењу Христовом (6/19. јануар) најважнију улогу имао Јован као Крститељ, па му се одмах по Крштењу дан и посвећује.
Богојављење, (τά θεοφάνια, ή θεοφάνεια, ή επιφάνεια του Θεου, τά φωτά), у старини је било саборни празник који је славио најважније догађаје у којима је откривено божанство Господа Исуса Христа: рођење, поклоњење мудраца, крштење у реци Јордану, чудо у Кани Галилејској и чудесно храњење пет хиљада људи са пет хлебова.
Троструки празник – Обрезање Господње, Свети Василије Велики и Нова година, свечано је прослављен у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, уз саслужење: Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наумa, протосинђела Варсануфија (Стошића), протојереја Жељкa (Марића),
Бадње вече и Божић свечано су прослављени у свим катакомбама епархије у егзилу. У наредном прилогу доносимо фотографије и видео записе са прослава у појединим катакомбама.
Инфо служба
Трећи дан Божића света Црква је посветила светом првомученику и архиђакону Стефану, дивном угоднику Божијем који је први пролио своју крв за Господа Христа. Овом великом сведоку Христовом, верном до смрти, посвећен је манастир у Ариљу. Свог патрона манастир је и ове године свечано прославио светом Архијерејском Литургијом.
На трећи дан Божића, на празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, 27. децембра/9. јануара, Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог краља Милутина у Бадовинцима. Владици Науму су на Литургији саслуживали: протосинђел Игњатије (Станић), јеромонах Симеон (Весић), јерођакон Дионисије (Морачанин) и јерођакон Теоктист (Вуловић).
У осми дан по рођењу би Младенац божански донесен у храм и обрезан сходно закону постојећем у Израиљу још од времена Аврамова. He дођох, рече, да укинем закон, него да испуним (Мт. 5, 17). Том приликом надедоше му име Исус како је и благовестио архангел Гаврил Пресветој Деви.
Међу јерарсима изврсном, међу учитељима премудром, и међу свима светима великом угоднику Божјем Василију отаџбина беше Кападокија. Отац му сe зваше Василије, а мајка Емелија. Роди се око 330. године, у време Константина Великог при крају владавине његове.
Иже прежде денницы от Отца без матере родивыйся, на земли без
отца воплотися днесь из Тебе. Темже звезда благовествует волхвом,
Ангели же с пастырьми поют несказанное Рождество Твое, Благодатная.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
