Манастир Светог Никите Ремезијанског у Вргудинцу је женски манастир Епархије рашко-призренске у егзилу. Манастир своју храмовну славу прославља заједно са празником Рођења светог Јована Крститеља-Ивањданом, 24. јуна/7. јула.
Рођење Светог Јована Крститеља – Јовањдан
На шест месеци пре свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији велики Гаврил, архангел Божји, јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском. Пре него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице, архангел је објавио чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах речима весника Божјег, и зато му се језик веза немилом, и остаде нем све до осмог дана по рођењу Јовановом.
Хорепископ Наум: Видовдан у српском народу, некад и сад
У наредном прилогу доносимо предавање Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума на тему „Видовдан у српском народу, некад и сад“. Предавање је одржано на овогодишњој Видовданској академији у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву.
Прослава Видовдана у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског
Косово и Видовдан су централни догађаји наше историје и увек су имали пресудну улогу у историји и култури српског народа. Они су симболи нашег опредељењa за духовно и вечно у односу на земаљско и пролазно. На Косову су Свети Кнез Лазар и косовски мученици положили своје животе за Крст часни и слободу златну, за Господа Христа.
Свети великомученик Кнез Лазар
Житије Светог великомученика Лазара, цара српског
Светосавски свенародни идеал и програм: „Све за Христа – Христа ни за шта“, нико није у такој потпуности остварио као свети Великомученик Цар Лазар. Он је то свенародно остварио определивши се за Царство Небеско и приневши себе на Косовску жртву, и са собом сав народ Српски.Недеља 4. по Духовдану у манастиру Светог краља Милутина у Бадовинцима
У Недељу 4. по Духовдану, 11/24. јуна, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог краља Милутина у Бадовинцима. Епископу Артемију су на Литургији саслуживали: архимандрит Варнава (Димитријевић), јеромонах Симеон (Весић), јерођакон Паладије (Матић) и јерођакон Теоктист (Вуловић).