Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Петровдан свечано прослављен у Леушићима

Празник светих првоврховних апостола Петра и Павла – Петровдан, традиционално се саборно прославља у женском манастиру Светог Преображења Господњег у Леушићима на планини Рајац. Свету Архијерејску Литургију поводом овог највећег светитељског празника служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије.

Свети Владика Николај: Недеља 7. по духовдану

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ИСЦЕЉЕНИМ И НЕИСЦЕЉИВИМ СЛЕПЦИМА

Матеј 9, 27-35. Зач. 33.

Првостворени човек живео је као и ангели од гледања у Бога; његови потомци, после греха, живели су од вере у Бога. Они којима је затворено гледање а није отворена вера, не могу се рачунати у живе, јер немају везе са Животом; чиме ће, дакле, живети?

Свети апостоли Петар и Павле – Петровдан

Ако се за иједан празник светитеља Цркве Божије може рећи да је најзначајнији, и за Цркву и њено трајање најбитнији то је свакако празник светих апостола Петра и Павла. Зато за њих свети Јустин Ћелијски вели: „…наши вођи, наши бесмртни вођи – ко су? Свети Апостоли Петар и Павле и сви остали Свети Апостоли, и са њима и уз њих сви Светитељи“.

Манастир Светог Никите Ремезијанског у Вргудинцу свечано прославио своју храмовну славу

Манастир Светог Никите Ремезијанског у Вргудинцу је женски манастир Епархије рашко-призренске у егзилу. Манастир своју храмовну славу прославља заједно са празником Рођења светог Јована Крститеља-Ивањданом, 24. јуна/7. јула. 

Свети владика Николај: Недеља 6. по Духовдану

ЈЕВАНЂЕЉЕ О РАДОСТИ И ЗЛУРАДОСТИ

Матеј 9, 1-8. Зач. 29.

Не радовати се туђем добру јесте једна од најнедостојнијих одлика огрубеле од греха душе људске.

Шта то сунце учи људе од јутра до мрака? Људи, радујте се добру, и та ће вас радост учинити боговима!

Рођење Светог Јована Крститеља – Јовањдан

На шест месеци пре свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији велики Гаврил, архангел Божји, јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском. Пре него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице, архангел је објавио чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах речима весника Божјег, и зато му се језик веза немилом, и остаде нем све до осмог дана по рођењу Јовановом.

Преподобни Наум Охридски свечано прослављен у Барајеву

Велико светило Цркве Божије и равноапостолног просветитеља словенских народа, Преподобног Наума Охридског, Света Црква прославља 20. јуна/3. јула. Овај дивни угодник Божји је небески заштитник Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума.

Хорепископ Наум: Видовдан у српском народу, некад и сад

У наредном прилогу доносимо предавање Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума на тему  „Видовдан у српском народу, некад и сад“. Предавање је одржано на овогодишњој Видовданској академији у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву.

Саша Касаловић: Видовдан међу Србима на КиМ почетком 21. века

У наредном прилогу доносимо предавање Саше Касаловића из Зупча код Зубиног Потока на тему  „Видовдан међу Србима на КиМ почетком 21. века“. Предавање је одржано на овогодишњој Видовданској академији у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву.

Прослава Видовдана у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског

Косово и Видовдан су централни догађаји наше историје и увек су имали пресудну улогу у историји и култури српског народа. Они су симболи нашег опредељењa за духовно и вечно у односу на земаљско и пролазно. На Косову су Свети Кнез Лазар и косовски мученици положили своје животе за Крст часни и слободу златну, за Господа Христа.

Свети Владика Николај: Недеља 5. по Духовдану

ЈЕВАНЂЕЉЕ О СПАСЕЊУ ЧОВЕКА И ПРОПАСТИ СВИЊА

Матеј 8, 28-34; 9, 1 (Зачало 28)

У чинише људи неправду према Богу, па се они расрдише на Бога. О, људи, ко има право на кога да се срди?

Затворише безбожни уста и помислише: да не спомињемо име Божије, да би га нестало из овога света!

Свети великомученик Кнез Лазар

Житије Светог великомученика Лазара, цара српског

Светосавски свенародни идеал и програм: „Све за Христа – Христа ни за шта“, нико није у такој потпуности остварио као свети Великомученик Цар Лазар. Он је то свенародно остварио определивши се за Царство Небеско и приневши себе на Косовску жртву, и са собом сав народ Српски.