ГЛАСНИК КиМ број 146, 31. јануар 2003. године
Професор др Љубиша Фолић не воли када се документација о порушеним српским средњовековним црквама и манастирима назива фотографијом, јер како каже, фотографијом се никад није бавио, већ бележењем, сакупљањем докумената.У Кули Преосвећени Владика Артемије рукоположио нове клирике Цркве Божје за службу у Кули и на Светој Гори
У Недељу раслабљеног, 16/29. априла, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургијуу манастиру Свете Тројице у Кули. Епископу Артемију су на Литургији саслуживали: Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, архимандрит Варнава (Димитријевић), протосинђел Агапит (Бичанин), јеромонах Никодим (Малешевић), јереј Славен (Стевановић), јерођакон Пајсије (Марковић) и јерођакон Макарије (Кипљукс).
У Недељу Мироносица Преосвећени Владика Максим рукоположио нове клирике Цркве Божје
У Недељу Мироносица, 9/22. априла, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског, служио је Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим уз саслужење: Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума, архимандрита Варнаве (Димитријевића), протојереја Жељка (Марића), јеромонаха Јакова (Купрешака), јереја Жељка (Јовановића), јереја Игора (Матијевића), ђакона Виктора (Павлова), јерођакона Паладија (Матића), јерођакона Пајсија (Марковића) и ђакона Горана (Калушевића).
Родољуб Лазић: Поводом изјаве цариградског патријарха Вартоломеја
Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 1998, БРОЈ 1 (21), СТРАНЕ 159-160
Залагање за прекид чланства Православних Цркава у Светском (=Екуменистичком) савету цркава Патријарх Цариградски г. Вартоломеј означио је, у интервјуу за амстердамски лист „Трув“ као – „апсурдно“. Ко је против екуменизма, тај „по други пут разапиње Христа на крст“, каже овај православни Патријарх.
Обавештење о посети клирика и мирјана из Грчке и Румуније
Обавештавамо верни народ наше Епархије да ће у Недељу Мироносица, 9/22. априла, гости манастира Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву бити клирици и мирјани из Грчке и Румуније који су, по 15. Правилу Прво-другог Цариградског сабора, прекинули литургијско и административно општење са епископима, свештеницима и мирјанима екуменистима.