Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 1998, БРОЈ 2 (22), СТРАНЕ 5-11
ДРУГИ ДОЛАЗАК ХРИСТОВ
Преподобни Јефрем Сирски, којега наша Црква слави 28. јануара, јесте највећи Сирац, аскетски отац, богослов и песник.
У Недељу раслабљеног, 16/29. априла, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургијуу манастиру Свете Тројице у Кули. Епископу Артемију су на Литургији саслуживали: Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, архимандрит Варнава (Димитријевић), протосинђел Агапит (Бичанин), јеромонах Никодим (Малешевић), јереј Славен (Стевановић), јерођакон Пајсије (Марковић) и јерођакон Макарије (Кипљукс).
У Недељу Мироносица, 9/22. априла, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског, служио је Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим уз саслужење: Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума, архимандрита Варнаве (Димитријевића), протојереја Жељка (Марића), јеромонаха Јакова (Купрешака), јереја Жељка (Јовановића), јереја Игора (Матијевића), ђакона Виктора (Павлова), јерођакона Паладија (Матића), јерођакона Пајсија (Марковића) и ђакона Горана (Калушевића).
Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 1998, БРОЈ 1 (21), СТРАНЕ 159-160
Залагање за прекид чланства Православних Цркава у Светском (=Екуменистичком) савету цркава Патријарх Цариградски г. Вартоломеј означио је, у интервјуу за амстердамски лист „Трув“ као – „апсурдно“. Ко је против екуменизма, тај „по други пут разапиње Христа на крст“, каже овај православни Патријарх.
Обавештавамо верни народ наше Епархије да ће у Недељу Мироносица, 9/22. априла, гости манастира Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву бити клирици и мирјани из Грчке и Румуније који су, по 15. Правилу Прво-другог Цариградског сабора, прекинули литургијско и административно општење са епископима, свештеницима и мирјанима екуменистима.
Као што у српском друштву траје погубан, антихристовски и античовечни процес глобализације и либерализације, на сву нашу жалост, црквени великодостојници Београдске патријаршије настоје да не касне и да држе корак у таквом процесу. Најпогубнији корак на таквом путу јесте следовање религијском глобализму, званом екуменизам. Као што је идеологија либерализма ударна песница у спровођењу глобалистичких настојања, тако је и својеврсни богословски, литургијски и „црквени“ либерализам у Београдској патријаршији, као и у васељенском православљу уопште, ударна песница у спровођењу екуменизма, тог религијског глобализма.