Догађај или Еванђелска прича описани су у богослужбеном тексту – Синаксару, који се налази у богослужбеној књизи Посни Триод.
С обзиром на значај дана Велике Седмице, свакоме од њих постоји посебна служба у Посном Триоду, која је углавном посвећена Еванђелској причи или догађају чији се помен врши.
Улазак Христов у Јерусалим – Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе
Јеванђеље о разделењу стада у присуству Пастира
Јов. 12, 1-18. Зач. 41.
Ко доноси радост дому једном? Добар гост.
Ко доноси још већу радост дому једном? Пријатељ дома.
Уиме Оца и Сина и Светога Духа
Ево нас, браћо и сестре, пред великим празницима који долазе наредне недеље која се зове Велика или Страсна недеља, а која се
завршава Васкрсењем Христовим. Али Господ наш Исус Христос пре свога страдања и Васкрсења учинио је на данашњи дан једно велико, до тада не бивало, чудо у историји рода људскога.
Пета недеља Часнога поста посвећена је великој покајници и равноангелној светитељки Преподобној матери нашој Марији Египћанки. Ову велику угодницу Божију као своју небеску заштитницу прославља Информативна служба Епархије рашко-призренске у егзилу. На дан њеног спомена, у недељу 21. априла, Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски
Почетком марта 2024. године, српска православна књижевна баштина обогаћена је још једном душекорисном књигом. Ради се о првом тому зборника радова дипломираног правника и каноничара Жељка Жугића – Которанина „Канонска бројаница“. Књига је одштампана са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу
Јеванђеље о служби и страдању Сина Божијега
Марко, 10, 32-45. Зач. 47.
Смирење Господа нашега Исуса Христа исто је онако за дивљење као и Његова чудеса, укупно са васкрсењем, чудом над чудима. Обукавши Себе у скрушено и ропско тело човечје Он је постао слуга слугама Својим.
Јеванђеље о немоћи неверовања и моћи вере
Марко 9, 17-31. Зач. 40.
Од када је света и века сви народи на земљи веровали су, да постоји духовни свет, да постоје невидљиви духови. Само су се многи народи варали у томе, што су злим духовима приписивали већу моћ него добрим, и што су временом зле духове прогласили боговима, подизали им храмове, приносили жртве и молитве, и очекивали од њих све.
Велики и радосни празник Благовести Пресвете Богородице свечано је прослављен у манастиру Преображења Господњег у Леушићима Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење протосинђела Прохора (Ацковића), протосинђела Дамјана (Ковачевића) и јерођакона Артемија (Милаковића).
На бденију, уочи празника Благовести, 6. априла, у манастиру Светог Преображења Господњег у Леушићима, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт замонашио је у чин мале схиме искушеницу овог манастира Рајку (Павловић) давши јој монашко име Христина.
Када се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања и служења при храму Јерусалимском, и четрнаест година од Рођења – када, дакле, ступи у 15-ту годину живота, саопштише јој свештеници, да по закону она не може више остати при храму, него треба да се обручи и ступи у брак.
Јеванђеље арханђела Гаврила
Лука, 1, 24-28. Зач. 3.
Сунце се огледа у чистој води, и небо у чистом срцу.
Много домова има Бог Дух Свети у овој пространој васиони, али чисто срце човечје дом је Његове највеће радости. Ово је управо Његов дом, све остало су само Његове радионице.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
