Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвети

Улазак Христов у Јерусалим – Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе

Епископ Артемије: Практична философија (III)

Извор: Епископ Др Артемије Радосављевић, Тајна спасења по Светом Максиму Исповеднику, Београд 2014, стране 161-174

Б) СТИЦАЊЕ ВРЛИНА (АРЕТОЛОГИЈА) (Наставак из часописа СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 2005, БРОЈ 3 (51), СТРАНЕ 25-35)

Видели смо да је кроз очишћење од страсти човек испунио прву половину заповести светог апостола Павла: „Мрзећи на зло држите се добра“ (Рим 12, 9).

Свети владика Николај: Недеља пета Великог Поста

ЈЕВАНЂЕЉЕ О СЛУЖБИ И СТРАДАЊУ СИНА БОЖИЈЕГА

Марко, 10, 32-45. Зач. 47.

Смирење Господа нашега Исуса Христа исто је онако за дивљење као и Његова чудеса, укупно са васкрсењем, чудом над чудима. Обукавши Себе у скрушено и ропско тело човечје Он је постао слуга слугама Својим.

Подсећање: Свакодневна искушења на Косову

ГЛАСНИК КиМ број 146, 31. јануар 2003. године

Епархија рашко-призренска осуђује напад на српски аутобус код Вучитрна

МЕЂУЕТНИЧКА МРЖЊА И НЕТОЛЕРАНЦИЈА ОДВЛАЧЕ КОСОВО ДАЛЕКО ОД ЦИВИЛИЗОВАНОГ СВЕТА И ДЕМОКРАТИЈЕ

Протосинђел Максим: Песничко богословље Светог Јована Дамаскина[1]

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 2013, БРОЈ 10 (76), СТРАНЕ 41-51

Увод

Диван је Бог у светима својим“ (Пс 67,36) непрестано кличе Црква Богу, и заиста сваки од Божјих угодника имајући „пак различите дарове по благодати“ (Рим 12,6) на свој начин у свом времену чини да овај славопој Цркве никада не изгуби свој смисао и садржај.

Свети владика Николај: Недеља четврта Великог Поста – Св. Јована Лествичника

ЈЕВАНЂЕЉЕ О НЕМОЋИ НЕВЕРОВАЊА И МОЋИ ВЕРЕ

Матеј 17, 14-23. Зач. 72.

Од када је света и века сви народи на земљи веровали су, да постоји духовни свет, да постоје невидљиви духови. Само су се многи народи варали у томе, што су злим духовима приписивали већу моћ него добрим, и што су временом зле духове прогласили боговима, подизали им храмове, приносили жртве и молитве, и очекивали од њих све.

Парастос пострадалима у Мартовском погрому 2004. године

У суботу, 17. марта, у свим катакомбама Епархије рашко-призренске у егзилу, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г Артемија, служиће се парастос свим пострадалим православним Србима у Мартовском погрому. Парастос ће се служити по завршетку Свете Литургије.

Инфо служба

Епископ Артемије: Практична философија (II) [1]

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 2005, БРОЈ 3 (51), СТРАНЕ 25-35

А) ЧИШЋЕЊЕ ОД СТРАСТИ (БЕСТРАШЋЕ) (Наставак из броја 4 (20), година 1997)

Уверивши се још једанпут у веома значајну улогу слободне воље у делу нашег спасења, улазимо већ у излагање учења светог Максима о очишћењу (ослобађању) од страсти.