Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Свети архиђакон и првомученик Стефан свечано прослављен у Ариљу

Трећи дан Божића, света Црква је посветила светом првомученику и архиђакону Стефану, дивном угоднику Божијем који је први пролио своју крв за Господа Христа. Свети Стефан је био први од седам ђакона, које су свети апостоли рукоположили и поставили на службу помагања сиротиње у Јерусалиму.

Сабор Пресвете Богородице у Лозници

Другог дана Божића Света Црква одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која роди Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Сабором се њеним назива ово празновање зато што се тога дана сабирају сви верни, да прославе Њу, Матер Богородицу и што се свечано, саборно, служи у част Њену.

Свети Првомученик и Архиђакон Стефан

Другог дана по Божићу, Православна Црква слави Светог првомученика и архиђакона Стефана. Стефан је био Јеврејин, и то припадник оног дела јеврејског народа који су живели у грчким областима и говорили грчким језиком. Био је у сродству са апостолом Павлом, који у време Стефановог мучеништва још увек није спознао истину Христовог учења.

Свети Јустин Поповић: Беседа на Сабор Пресвете Богородице

Данас је Божић, данас се рађа Бог као човек! Ради чега? Само ради две истине, браћо и сестре: да нам каже шта је Једини Истинити Бог, и да нам каже шта је једини истинити човек. Јер ми људи не само да не знамо шта је Бог, него не знамо ни шта је човек.

Рождество Христово – Бοжић

Божић је први од дванаест великих хришћанских празника. Богослужбено име овог празника је – Рођење у телу Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа. Српски народни назив овог празника – Божић, настао је од речи Богић (=мали Бог).

Христос Раждајетсја… (видео)

У предвечерје Рођења Бога у телу доносимо једну од најпознатијих химни овога празника – Ирмос Прве песме Божићне Катавасије – ”Христос раждајетсја славите…”.

Ова Катавасија пева се од почетка Божићног поста. На видео-запису у прилогу појање је Светогорских монаха.

БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА 2017.

А Р Т Е М И Ј Е

По милости Божјој православни епископ
Епархије рашко-призренске
У   Е Г З И Л У

Свему свештенству, монаштву и свим правоверним
синовима и кћерима Српске православне цркве
сверадосни хришћански поздрав

МИР БОЖЈИ!  ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Свети Јустин Поповић: Беседа на Бадњи дан

Ништа важније од Божића! Зашто? Зато што је Бог сишао у овај свет. А дотле, где је био? Ми смо Га отерали својим гресима са земље, не треба нам Бог. То сваки грех говори, хтео ти или не, јер сваким својим грехом ми одгонимо Бога са земље.

Предавање Хорепископа Максима на тему „Брак и породица“

У наредном прилогу доносимо видео запис предавања Његовог Преосвештенства Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима на тему “Брак и породица“. Предавање је одржано у организацији СНО „СРБИ НА ОКУП“ (огранак у Аустрији), у Бечу, 18. децембра 2017. године. 

Жељко Которанин: Римокатолици и крштење (II)

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 1997, БРОЈ 4 (20), СТРАНЕ 65-87

Како се канон који омогућава да се обраћеник из неке одређене јереси прими у Цркву без крштења (миропомазањем на основу анатеме јереси) појављује као потврда, и као продужетак, канона који осуђује примање јеретика уопште без крштавања?