Период турског ропства је историјска гробница српске државности, српске културе и тиме српског народа. Но, на срећу, то није била и гробница српске духовности, оличене у Српској православној цркви, чији је носиоц наш светосавски народ. Црква је уједно историјски, али и надисторијски феномен, те као таква за овај свет увек остаје неухватљива и необухватљива.
Архиепископ Јован Максимович: Страшни суд
Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 1997, БРОЈ 1 (17), СТРАНЕ 159-162
Из беседе Архиепископа Јована Максимовича[1]
Дан Страшног Суда! Тај дан нико не зна – до Бог Отац – али његови знаци су дати у Еванђељу и у Откровењу светог апостола Јована Богослова. Откровење говори о догађајима последњих времена и о Страшном Суду првенствено у сликама и на један тајанствен начин, али Свети Оци су објаснили ове визије, а постоји и веродостојно Црквено предање које јасно говори о знацима приближавања краја света и о Страшном Суду.Свети владика Николај: Недеља 26. по Духовдану
ЈЕВАНЂЕЉЕ О МНОГИМ БРИГАМА И О ИЗНЕНАДНОЈ СМРТИ
Лука 12, 16-21. Зач. 66.
Господ Исус Христос дошао је међу људе да излечи душу људску од крадљивости. Јер је крадљивост тешка болезања душе људске.Краде ли син од оца? Не; него слуга краде од господара. Онога часа када се Адамов синовски дух превратио у слугарски дух, његова се рука пружила ка забрањеном плоду.