Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Интервју Епископа Артемија за НИН

У наредном прилогу доносимо интервју Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија дат у јулу месецу за недељник “НИН“, али није објављен.

Свети Владика Николај: Недеља 10. по Духовдану

ЈЕВАНЂЕЉЕ О НЕМОЋИ НЕВЕРОВАЊА И МОЋИ ВЕРЕ

Матеј 17, 14-23. Зач. 72.

Од када је света и века сви народи на земљи веровали су, да постоји духовни свет, да постоје невидљиви духови. Само су се многи народи варали у томе, што су злим духовима приписивали већу моћ него добрим, и што су временом зле духове прогласили боговима, подизали им храмове, приносили жртве и молитве, и очекивали од њих све.

Жељко Которанин: Литургијско и молитвено општење са неправославнима (II)

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 1996, БРОЈ 1 (13), СТРАНЕ 42-74

КО СУ НЕПРАВОСЛАВНИ

Уколико се хвалимо и надамо спасењу наслеђем у јединој Божијој, Васељенској Цркви, то смо дужни да истоме наслеђу Божије вере и канона следимо у одговарању на постављено питање.

Жељко Которанин: Литургијско и молитвено општење са неправославнима (I)

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 1996, БРОЈ 1 (13), СТРАНЕ 35-42

Ко су неправославни? Одговор на ово питање не може се дати уколико се претходно не да одговор на питање: – Ко су православни. Заиста, ко су православни?

Епископ Артемије: Вера – основ хришћанског јединства

 „Верујте у Бога, и мене верујте“ (Јн. 14, 11)

„Да се Христос усели вером у срца ваша, да будете

у љубави укорењени и утемељени“ (Еф. 3, 17).

„Какав је мрак, и како је свуда потребна вера!

          Једино је она чврста“ (Св. Јован Златоусти)

Кроз светог Јована Богослова, апостола и тајновидца, небо је проговорило земљи на до тада неуобичајен начин, јер је он постао и остао кроз векове највећи благовесник тајни Тројединог

Свети Владика Николај: Недеља 9. по Духовдану

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ЈАЧЕМ ОД ПРИРОДЕ

Матеј 14, 22-34. Зач. 59.

Победник је Бог наш, и све добре и трајне победе од краја до краја времена припадају Њему.

Он побеђује неред у васиони и установљава ред.

Катакомба Светог Пророка Илије у Младенову свечано прославила своју храмовну славу

Великог старозаветног угодника Божијег, боговидца и ревитеља за Праву Веру, Светог Пророка Илију Света Црква прославља 20. јула/2. августа. Њему је посвећена катакомба Епархије рашко-призренске у егзилу у селу Младенову, недалеко од Бачке Паланке.

У манастиру Светог Стефана Деспота српског у Крњеву свечано прослављена прва храмовна слава

Милошћу Божијом и добротом српског домаћина-приложника Тихомира Младеновића из Крњева Епархија рашко-призренска у егзилу је добила још једну катакомбу-манастир у селу Крњеву код Велике Плане. То је тридесет и прва катакомба у епархији и посвећена је дивном угоднику Божијем из нашег народа – Светом Стефану Деспоту српском.

Свети пророк Илија

Велики међу светим пророцима, Илија, захваљујући својој непоколебивој вери и ревности за Господа Бога, постао је и остао образ те непоколебиве ревности још пре Христа, и ево већ више од две хиљаде година након Христа. Сав његов живот био је у прогону, у страдању, али и у огњу вере као небеског и спаситељног дара Божјег, који порађа онај други огањ духовни – огањ благодатне ревности за чистоту вере отачке, једине вере у Јединога Бога у Тројици слављеног.

Недеља 8. по Духовдану у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског

У Недељу осму по Духовдану, 17/30. јула, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву уз саслужење: Његовог Преосвештенства хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума, архимандрита Варнаве (Димитријевића),