ГЛАСНИК КиМ број 140, 12. децембар 2002. године
ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА ЉУДСКИХ ПРАВА
САОПШТЕЊЕ ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ
Велики празник и велику радост Црква Христова слави на дан рођења Пресвете Богомајке. Овај дан велики је за читаву васељену, јер се овога дана рађа најчудеснија личност после Господа Христа, која је ходала овом трошном планетом на којој живимо, а то је Пресвета Богородица. У њој се испунило обећање које је Бог дао Адаму, које је касније понављао кроз уста светих пророка Својих, обећање о најчудеснијем очовечењу Бога Логоса, Сина Божјег, Једног од Свете Тројице.
Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 1996, БРОЈ 2-3 (14 и 15), СТРАНЕ 97-102
Коментар на беседу Високопреосвећеног Митрополита елветијског г. Дамаскина приликом устоличења Карекина I, новог Патријарха (Католикоса) Јерменије (јули 1995)
У данашње време разни облици повезивања у суштини изражавају општељудску наду за остварењем извесног јединства које ће у потпуности одговорити дубљим потребама људске природе.
На планини Јелици, недалеко од манастира Светог Николаја Чудотворца, налази се скит епархије у егзилу посвећен великом мисирском подвижнику из петог века Преподобном Пимену Великом. У овом маленом скиту, метоху манастира Преподобног Јустина Ћелијског, у посту и молитви проходи свој монашки подвиг монах Рафаило (Пејчић).
Ирод Антипа, син старога Ирода, убице младенаца Витлејемских у време рођења Господа Исуса, беше господар Галилеје у време проповеди Јована Крститеља. Беше тај Ирод жењен ћерком некога арапског кнеза Арете. Но Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју закониту жену и незаконито узе себи за сожителницу Иродијаду, жену свога брата Филипа, који беше још у животу.
Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 1996, БРОЈ 2-3 (14 и 15), СТРАНЕ 87-96
У школској учионици је запаљена прва ватра пакла који сада проживљавамо.Пакао српске просвете без Бога – то је пакао безбожничке културе, ад поремећених вредности, ад паганских преобликованих душа мноштва наших сународника, стотина хиљада одбеглица од Христа и Његова Света Три Јерарха српска; светога Саве, светог Владике Николаја Свесрпског и светог Аве Јустина Ћелијског.