Велики међу светим пророцима, Илија, захваљујући својој непоколебивој вери и ревности за Господа Бога, постао је и остао образ те непоколебиве ревности још пре Христа, и ево већ више од две хиљаде година након Христа. Сав његов живот био је у прогону, у страдању, али и у огњу вере као небеског и спаситељног дара Божјег, који порађа онај други огањ духовни – огањ благодатне ревности за чистоту вере отачке, једине вере у Јединога Бога у Тројици слављеног.
Недеља 8. по Духовдану у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског
У Недељу осму по Духовдану, 17/30. јула, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву уз саслужење: Његовог Преосвештенства хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума, архимандрита Варнаве (Димитријевића),
Свети Владика Николај: Недеља 8. по Духовдану
ЈЕВАНЂЕЉЕ О УМНОЖИТЕЉУ ХЛЕБА У ПУСТИЊИ
Матеј 14, 14-22. Зач. 58.
Свевишњи Бог све што твори, твори целисходно. Ништа у Његовим делима нема бесциљно, непотребно и излишно.Зашто неки људи тако бесциљно ходе и толико бесциљних послова послују? Зато што не знају циљ свога живота, ни мету свога путовања.
Катакомба на Брезовици свечано прославила храмовну славу
Најјужнија катакомба у Србији налази на Брезовици, на обронцима Шар-планине и посвећена је Светом архангелу Гаврилу. И ове године катакомба је своју храмовну славу, 13/26. јула, свечано прославила Светом Архијерејском Литургијом. Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим
Обавештење о првој Литургији у манастиру Св. Стефана Деспота српског у Крњеву
Обавештавамо епархиоте Епархије рашко-призренске у егзилу да ће се прва Света Литургија у новооснованом манастиру Светог Стефана Деспота српског у Крњеву служити на дан храмовне славе, тј. у уторак, 19. јула/1. августа. Светом Архијерејском Литургијом ће началствовати Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије.
Храмовна слава и Сабор младости и родитељства у Мушветама
Икона Пресвете Богородице Тројеручице је најпоштованија Богородичина икона у српском народу. Икони Тројеручици посвећен је мушки манастир епархије у егзилу у Мушветама на Златибору. На дан храмовне славе, 12/25. јула, у овом манастиру се одржава Сабор младости и родитељства. Сабор организује Свесрпска народна организација „СРБИ НА ОКУП“.
Недеља 7. по Духовдану у Љуљацима
Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је у Недељу 7. по Духовдану, 10/23. јула, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима уз саслужење: архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Варсануфија (Стошића), јеромонаха Мартинијана (Ђурђевића), јереја Игора (Данчетовића), и јерођакона Паладија (Матића).
Икона Пресвете Богородице Тројеручице
Ова света и чудотворна икона Пресвете Богородице, звана „Тројеручица“, припадала је најпре светом Јовану Дамаскину. Када безбожни иконоборни цар Лав III Исавријанац (717- 741 г.) оклевета овог светог Јована, који беше ревносни заштитник светих икона, пред дамаским халифом (кнезом) за тобожњу издају државе и владара дамаског, халиф казни светог Јована јавним отсецањем његове десне руке.
Свети Владика Николај: Недеља 7. по духовдану
ЈЕВАНЂЕЉЕ О ИСЦЕЉЕНИМ И НЕИСЦЕЉИВИМ СЛЕПЦИМА
Матеј 9, 27-35. Зач. 33.
Првостворени човек живео је као и ангели од гледања у Бога; његови потомци, после греха, живели су од вере у Бога. Они којима је затворено гледање а није отворена вера, не могу се рачунати у живе, јер немају везе са Животом; чиме ће, дакле, живети?Шта се дешава са Светским саветом цркава
Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 1995, БРОЈ 4 (12), СТРАНЕ 145-155.
Професор Андреас Теодору[1]
Завршетак Другог Светског рата који је свету нанео толика зла, донео је са собом и многа горућа друштвена и политичка питања, док је на црквеном плану појачао осећање феномена подвојености Цркава (при чему се под појмом „Цркве“ на Западу подразумевају разноврсне хришћанске заједнице на Западу).